Патријарх Павле преминуо је 2009. године и сахрањен у манастиру Раковица надомак Београда. Иза себе је оставио неизбрисив траг. Његове ријечи и дјела „свијетле“ као духовни путоказ једном народу.

Ово су неке од његових мудрих мисли и изрека о којима вриједи поразмислити, подсјећа портал Путевима православља.

– Гледај да импонујеш не својим знањем и својом ученошћу, него својим смирењем.

– Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увијек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи.

– У тешкоћама сачувај свој мир и нерве са вјером да је Господ изнад нас, да нас подржава, мисли о нама и помаже нам.

– Када бих био посљедњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина. Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовјештво.

– Човјек не може бирати вријеме у којем ће се родити и живјети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човјек или као нечовјек, без обзира на то у којем народу и од којих родитеља.

– Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима противи, а смиреним даје благослов.

– Научи се систематичности и одржавању чистоће.

– То што осјећате извесне недостатке, и самном је иста ствар. Уосталом, ко је тај ко не би требало да је бољи и у интелектуалном погледу, и у погледу срца и воље?

– Једна чаша вина је мјера. Две чаше вина су много, три чаше су мало.

– На оно што је изван наших снага не обраћати пажњу, не примати све срцу и не гњавити, не циједити то у уму, него узагнути – то ће помоћи. Пребацити све своје бриге на Господа, то је рјешење.

– Господ нека те у свему подржи и дарује снагу душевну и тјелесну.

– Не брини, није Господ далеко. Он је ту са тобом, зато дочекуј све мирно, без журбе и нервозе, па ћеш моћи све издржати са Њим. То је стварност.

– Многе мајке, које нису жељеле да имају више од једног дјетета, данас чупају косе и горко ридају над изгубљеним синовима, у овим ратним сукобима, проклињући често Бога и људе, али при том заборављајући да оптуже себе што нису родиле још деце да им остану као утеха.

– Да је Бог хтео да чојвек пуши, уградио би му оџак.