Изузетна жена Живка Црвчанин (1871-1938) послужила је као модел грофу Мајендорфу да ослика лик Свете Петке у манастиру Жича. Необичност ове жене је утолико већа што је огромне заслуге зарадила у Чешкој, гјде и данас почива.

Са зидова Жиче гледају свеци, аскете и великомученици, баш као што је то случај и са свим осталим православним светињама. Међутим, у овом манастиру крај Краљева једна фреска другачија је од осталих живописа, не само у Жичи, већ одудара и од других цркава и манастира по Србији.

Преподобна Параскева, света Петка, на фресци у Жичи има другачији изглед од очекиваног. Лик свете Петке овдје разликује се од других светитеља у чијем се „друштву“ налази и она.

Ко је „крив“ што је лице свете Петке другачије од осталих, а и по чијем лику је Параскева у Жичи насликана?

Нема сумње да је умјетник у лик жичке Петке унео нешто световно и свакидашње. Уочљиво је да се на фресци налази лице које одудара од аскета којима је окружена. Утисак је да ово лице има исконске повезаности са оним добрим, старим душевним женама нашег српског села, из којих зрачи топлина и љубав и нека анђеоска чистота, подсјећа портал Башта Балкана.

Ко је Света Петка у Жичи?

О лику ове светитељке и њеном аутору једном приликом је говорио блаженопочивши владика жички Василије (Костић), откривши тада име жене која је послужила као модел и име умјетника.

Како је покојни владика Василије посвједочио, композицију је 1938. године насликао Нијемац руског порекла, гроф Теофил Теофилович Мајендорф. За лик светитељке умјетник је узео Живку, мајку проте Миливоја Црвчанина, који осим тога што је био свештеник, у српској култури остао познат и као плодни композитор и дипломата, професор Државног конзерваторијума у Прагу и тадашњи делегат Синода Српске православне цркве при влади тадашње Чехословачке.

Дакле, жена који је послужила као модел аутору фреске групе светитеља са светом Параскевом звала се Живка Црвчанин (1871–1938), чешће звана Живана.

Ова изузетна и необична жена из краљевачког краја била је, за невјерицу, познати јавни радник у вријеме Првог свјетског рата. Живјела је и дјелала у Чехословачкој, гдје је њен син у то вријеме био генерални инспектор при влади те државе за гробља наших ратника, палих на многим бојиштима. Она је била неуморни борац за права бивших ратника и у Чехословачкој је успјела да издејствује подизање чак четири маузолеја у којима су сахрањени остаци око 10.000 наших војника, погинулих у Првом свјетском рату.

Почива у крипти прашке цркве

Живка Црвчанин је лично познавала сликара грофа Мајендорфа, а он док је радио фреску у Жичи сетио се њеног лика.
Живка је умрла те године када је гроф фреску завршио, а цијела чехословачка штампа донијела је вијест о њеној смрти. Тадашње водеће личности Чехословачке, као и представници наше државе и цркве, били су јој на погребу.

У књизи саучешћа, коју је њен син прота Миливоје чувао до своје смрти, налазиле се изјаве многих познатих политичара и умјетника Европе о овој изузетној жени.

Живка Црвчанин сахрањена је у крипти цркве Успења Пресвете Богородице у Олшанима, предграђу Прага, покрај бројних руских и чешких великана и других заслужмих личности. Мозаик на гробу са њеним ликом израдио је руски умјетник Михаил Ајваз, који је у Чехословачку побјегао након бољшевичке револуције. Изнад лика Живане Црвчанин стоји стих из „Оченаша“ – Да буде воља твоја.

Легат Црвчанина у Жичи

Живкин син Миливоје Црвчанин (1892-1978) био је српски композитор, музички педагог, дипломата, свештеник и мисионар. Био је ожењен Милицом и имао два сина, Љубивоја и Бошка. Млађи Миливојев син Бошко је у 25-ој години живот изгубио на Сремском фронту, па је у знак с.ећања на њега, Миливоје манастиру Жичи лета 1966. године поклонио спомен-собу. Легат се састојао од салона у стилу Луја XВИ, Бошкове спаваће собе, портрета свих чланова породице рађених у уљу на платну и бројног инвентара. У Храму Свете Тројице у Београду међу легаторима уписана су имена Миливојевих родитеља, Милутина и Живке, наводи аутор текста Горан Митровић.