Многа вјеровања Срба у вези са дрвећем потичу још од старих Словена који су многе врсте сматрали светим.
Ово су народна вјеровања у вези са појединим врстама дрвећа:
1. Багрем
Багрем није добро дрво и зато не треба да буде близу куће. Срби су багрем звали нерод (без рода). Калемљење багрема је скрнављење.
2. Бор
Ако је бор намјерно посађен на неком знаменитом мјесту, или га је посадила нека важна личност (краљ), онда постаје значајан и ту се окупља народ.

Бор поред манастира Никоље у Овчар бањи – култно место.
3. Бреза
Срби су од грана брезе правили метле. Бреза је проклето дрво јер су Спаситеља шибали брезовим гранама.
Од суве коре брезе се праве бакље (лиле) које се пале на Ивањдан или Петровдан.
4. Врба
Врба у српским вјеровањима и религији има значајно мјесто. Врбовим гранчицама се ударају (шибају) дјеца и одрасли на Младенце, Лазареву суботу и Цвети и при томе говоре уз смјех: „Расти као врба”.
Празник врбе је Лазарева субота – Врбица, када се освећује у цркви. Кора бијеле врбе је љековита код назеба и температуре.
Врба Ива са својим пупољцима је вјесник пролећа. Чим врба озелени (врбопуц), народ вјерује да код жена порасте полна жеља.
5. Глог
Срби су вјеровали да је глогов штап (колац) најмоћније средство против вампира и злих духова – демона.
Цвијет и плод глога се у народној медицини употребљавају за лијечење срца.
6. Дрен
Дрен је дрво које прво цвијета у прољеће, а посљедње даје зреле плодове у јесен. Дрен се повезује са здрављем и њиме се кити о Ђурђевдану.
О Богојављењу се даје дјеци да поједу дренов цвијет да би били отпорни и здрави.
7. Дуд
Црни дуд потиче из Турске, а бијели из Кине. Обе сорте дуда имају љековита и хранљива својства.
Није добро за кућу и укућане ако се жиле дуда подвуку под кућу, цијела кућа ће изумрети и опустети.

8. Јабука

„Босиљак се од мириса даје, јабука се од милости даје”.

Јабука је симбол пријатељства и љубави према ближњем и Срби су је радо једни другима носили на дар. Прије Петровдана (12. јул) се нису јеле јабуке.
Садња и калемљење разних сорти јабука (слатке, миришљаве или киселе), код Срба је значило обавезу и част. Ко није калемио воћке, није смио ни да их сијече.
Јабука је саставни дио свадбених и вјерских церемонија.
9. Липа
Липа је код Словена била свето дрво, па самим тим и код Срба.
Липа се сади далеко од куће (бар 100 м) и она својим мирисним цвјетовима освјежава околину и даје пчелама добру пашу, а оне липов мед који је био основна сировина за прављење медовине.
Липов угаљ пречишћава воду, а липовим угљем у праху се одлично чисте зуби и десни.
10. Орах
Кад на светог Илију (2. август) загрми, поцрвљаће ораси. Ораси су саставни дио поставке на столу за Бадњи дан и Божић, подсјећа портал Опанак.
Од плода ситно самљевеног ораха Срби су циједили уље за јело (10 кг ораха = 1 литар уља). Орахово дрво није добро у близини куће, како због жила, тако и због сјенке која пада на кућу. Није добро сједети у хладовини ораховог дрвета.