Заштита дјеце од сексуалне злоупотребе и искориштавања, те превентивно дјеловање – разлози су за доношење закона о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце. Неопходно је, чуло се у Скупштини, спријечити правоснажно осуђена лица за ова кривична дјела поново не изврше исто или слично кривично дјело. Дискусија се повела о томе да ли регистар треба или не бити јаван.

“Ако бисмо ускратили неке податке у јавној верзији овог регистра, онда бисмо могли доћи у ситуацију која би још мање била практична. Уколико само напишемо име и презиме, рецимо, без навођења матичног броја који је јединствен или чак навођење имена и презимена уз проширење кроз датум рођења, врло је могуће да се може десити да постоје двије особе“, каже министар правде Републике Српске Милош Букејловић.

Надзор над овим лицима мора да буде појачан. Не смије бити дозвољено да буду запослени у институцијама гдје бораве дјеца, порука је са сједнице. Да је закон добар и да ће у значајној мјери заштитити дјецу од свих врста злоупотреба, порука је већине посланика. Њихови ставови су се разилазили већином по питању: јаван регистар или не.

“Моје лично мишљење је да овај регистар треба да буде јаван, да сви знамо која су то лица“, каже шеф Клуба ДЕМОС-а у Народној скупштини Српске Споменка Стевановић.

„Друштво би линчовало такве особе. Не кажем да имам самилости према њима, али ипак се ради овдје о озбиљном обољењу и можда би био један добар приједлог да се управо овај регистар искористи у хуманије сврхе, а то је да се успостави обавеза да се ове особе лијече“, рекла је посланик листе “За правду и ред” Загорка Граховац.

“Јавност података ових може да направи неку врсту осветничког похода људи, најчешће родитеља чија су дјеца проживјела такве врсте траума, па да онда имамо ситуацију ако је педофил који је злостављао дијете осуђен да лежи у затвору, а неко има списак људи, може врло лако да дође до осветничког похода“, рекао је шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Српске Игор Жунић.

Приједлогом овог закона прописује се да се подаци из регистра могу дати органима и организацијама, установама и институцијама и удружењима која обављају послове из своје надлежности остварују непосредни контакт са дјецом ако за то постоји оправдани интерес.