На дан државности сазнајемо и колико ће још зима трајати?

Српска православна црква и њени верници 15.фебруара славе празник Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа увела у храм да га посвети Богу.

Сретење Господње се код хришћана слави на 40. дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Овај празник слави се од 554. године.

Шта све обиљежавамо на данашњи дан

Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Србија обиљежава Дан државности 15. и 16. фебруара, у знак сјећања на два важна историјска датума.

Један је дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак против Турака, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа.

Устанички скуп у Орашцу представља почетак обнове српске државности послије вишевековне отоманске власти, подсјећа портал Лепоте Србије.

Други – дан када је у Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то вријеме, изузетно либерални Устав Кнежевине Србије.

Иако се празнују 15. и 16. фебруара, оба догађаја су се десила на црквени празник Сретење, по јулијанском календару – 2. и 3. фебруара.

Јулијански календар је у 19. вијеку био важећи календар у цијелој држави, а данас га поштује само Српска православна црква.

Вјеровање – данас ћемо сазнати колико ће зима још трајати

Срби верују да 15.фебруар казује колико ће зима још трајати, а то зависи од тога да ли ће мечка изаћи из свог брлога и видјети своју сјенку. Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свијеће, јер се вјерује да пламен свијеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.

Најзанимљивије од сретењских вјеровања јесте да младе дјевојке треба да пазе кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.