Водећи израелски историчар и стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф изјавио је у Лондону да ће покојни акдемик Србољуб Живановић остати упамћен као ратник на бојном пољу трагања за истином и правдом, као и неко ко никада није био спреман на труле компромисе.

Грајф је током комеморације Живановићу истакао да је тај академик и суоснивач Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст увијек био посвећен тражењу историјске истине без компромиса и попуштања под притисцима, те да је до краја остао вјеран принципима.

„У садашњем свијету, људи су веома склони да праве компромисе јер они олакшавају живот. То постају трули компромиси ако се ради о питањима истине и лажи, правде и неправде. Професор Живановић никада није био спреман на такве компромисе“, рекао је Грајф током комеморације коју је организовала Фондација за сјећање на Јасеновац и Холокауст.

Директор Фондације Драгана Томашевић изјавила је да ће ова установа наставити да иде Живановићевим стопама и да „говори у име оних чија је ћутња вјечна“.

Она је напоменула да је Живановић био личност вансеријског калибра, али невјероватно скроман и побожан човјек.

Доктор Владимир Умељић указао је да истраживања јасеновачког система хрватских концентрационих логора смрти Живановићу нису донијела само поштоваоце, већ и противнике.

„Овде се не мисли на легитимне разлике у мишљењу већ о ниским и недостојним нападима и увредама, које су, што је зачуђујуће, долазиле превасходно са српске стране. Живановић је достојно истрајавао на овакве тешко сватљиве нападе што је само свједочило о његовој моралној надмоћности. Тиме он остаје узор свима онима који долазе послије њега и који мисле добро свом народу“, порчуио је Умељић, јавила је Срна, пренио РТРС.

Овој комеморацији, претходило је неколико комеморација у Лондону, које су у протеклих неколико семица одржане у институцијама и друштвима којима је покојни Живановић припадао, саопштено је из Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст.

Комеморације Живановићу који се до краја живота бескомпромисно борио за истину о Јасеновцу одржане су раније у Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци и Српској академији науке и уметности у Београду.

Академик Србољуб Живановић, један од најпознатијих истраживача о геноциду у усташком логору Јасеновцу, преминуо је 1.јануара у 90. години у Лондону гђе је и сахрањен на православном гробљу.

Живановић је рођен 1933. године у Сарајеву, а дипломирао је на Медицинском факултету Београдског универзитета и 1964. године постао један од најмлађих доктора наука.

Био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења, а изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године.

За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама, а Српска православна црква га је одликовала Орденом Светог Саве за допринос у раду на идентификацији моштију деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину.

Открио је најстарије остатке праисторијског човјека на територији некадашње Југославије у Житишту и Бачком Петровцу, утврдио аутохтоност становништва Балкана и шире Паноније и поставио нову методику утврђивања пола на скелетним остацима човјека, те нашао низ нових елемената у области анатомије човјека, упоредне анатомије, антропологије и палеопатологије.

Највећи дио свог радног вијека провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских Факултета на свијету Свети Бартоломеј на Универзитету у Лондону, а био је гостујући професор на неколико универзитета у свијету, укуључујући Универзитет у Оксфорду.

Аутор је више од 30 књига од којих је књига „Болести древних људи“ постала приручник из области биоантропологије широм свијета, као и више од 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени часопис „Нејчр“ са радом о Ђердапским скелетним серијама.

Суоснивач је фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст са седиштем у Лондону, као и предсједник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна скупштина Републике Српске 2015.године.