Кућа у којој су се малишани у то тешко вријеме учили основама знања постоји и данас као својеврсан музеј који сјећа на времена у ком је писменост била велики луксуз.

Живописно српско село Злакуса једно је од оних које има душу и посебан колорит. Мјесто у ком су спојени традиција и будућност, историја и младост. И тако није само сад, већ је и прије скоро 100 година управо ово село било најживље у овом крају.

У прилог томе говори и прва школа која је овде отворена, пред Други свјетски рат 1939. године. Кућа у којој су се малишани у то тешко вријеме учили основама знања постоји и данас као својеврсан музеј који сјећа на времена у ком је писменост била велики луксуз.

„У то вријеме дуго су учитељи лутали по приватним кућама и колико су могли на тај начин преносили своја знања на сеоску дјецу. Затим је покренута инцијатива да се то промијени и велики српски јунак Гвозден Терзић уступио је једну од својих кућа управо за ту намјену.

Први учитељ у тој школи у Злакуси био је Петар Радовановић по ком данас Дом за дјецу и омладину у Ужицу носи име“, рекао је за РИНУ, Душан Дрндараевић, Гвозденов потомак који је одрастао у домаћинству гдје се некад налазила прва школа у овом селу.

Као и свака школа у то вријеме, и ова у Злакуси била је оскудна, али жеља за знањем била је јача од хладне ужичке зиме и свих других недаћа. За прву школу на имању Терзића везана је и трагична прича, која је донекле и одредила њену судбину.

„После битке на Градини, Нијемци долазе и проваљују собу учитеља у којој је он боравио прије одласка у партизане и у њој налазе тада забрањену, комунистичку литературу. Због тих књига одводе из домаћинства Гвоздена и његовог синовца Милисава Терзића, младића од 18 година, стријељају их и вјешају на уласку у село гдје се и данас налази спомен парк под називом „Вешала“.

Гвозден је био велики борац и у ратовима је провео седам година, цијелу Албанију је прешао пјешке, а онда је судбина хтјела да живот изгуби у свом родном селу“, изјавио је Душан.

Основна школа радила је и послије ослобођења у приватној кући, а изградња зграде Основне школе у Злакуси почела је 1965. и то захваљујући иницијативи учитеља Милорада Шојића који је био прави иноватор и у ово село донио је први радио, први телевизор и довезао први аутомобил.

„У изградњи школе кроз кулуке су у великој мјери учествовале и жене, јер су се мушкарци тада махом почели запошљавати у фабрикама. Циглу, шљунак, грађу и остали материјал давали су такође мјештани. Усељење у нову пколску зграду било је пет година касније“, каже Душан.

Иако су се ђаци преселили у модернију и већу грађевину, прва школа остала је посебна и аутентична. Још увек је није уништило вријеме и налази се у склопу туристичког комплекса „Терзића авлија“. На стотине туриста сваке године прође кроз капију и уђе у домаћинство које је некада припадало Гвоздену и на тај начин се упознаје са историјом овог краја.