Нобелова награда за физику додијељена је данас научницима са Универзитета у Калифорнији, саопштила је Краљевска шведска академија наука, дан након што је троје научника добило признање за допринос медицини.

Нобелова награда за физику за 2025. годину додељена је тројици научника – Американцу, Британцу и Французу – за њихова револуционарна открића у области квантне механике.

Џон Кларк, Мишел Деворе и Џон Мартинис подијелиће награду „за откриће макроскопског квантно-механичког тунелирања и квантизације енергије у електричном колу“, објавио је Нобелов комитет у уторак на церемонији у Стокхолму.

Ова награда, додијељена укупно 118 пута од 1901. године, до сада је припала 226 лауреата.

Најмлађи добитник награде из физике имао је 25 година – Лоренс Браг, 1915. године, а најстарији добитник био је Артур Ашкин, који је 2018, у 96. години добио Нобелову награду.

Научник Џон Бардин је једини који је двапута добио Нобелову награду за физику.

Прошлогодишњи добитници били су пионири вјештачке интелигенције Џон Хопфилд и Џефри Хинтон, који су поставили темеље за развој машинског учења.

Нобелову награду за медицину јуче су добили Мери Е. Бранкоу, Фред Рамсдел и др Шимон Сакагучи за открића која објашњавају како имуни систем разликује штетне микроорганизме од сопствених ћелија.

Додјела Нобелових награда биће настављена сутра признањем за хемију, затим у четвртак за књижевност, док ће у петак бити објављен добитник Нобелове награде за мир.

Нобелова награда за економију биће додијељена 13. октобра.

Свечана церемонија уручења награда биће одржана 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела, шведског индустријалца и проналазача динамита, који је и утемељио ова престижна признања.

Награде, осим велике међународне части, носе и новчану вриједност од готово 1,2 милиона долара.