Невјероватни хришћански манастири уклесани у стрмим стијенама.

Мноштво шарених балона који у сутон лете у небо и тако стварају нестварне слике. То је прва асоцијација ако неком у Србији поменете Кападокију у Турској.

Ипак, мало људи зна да је ова регија права ризница невјероватног културно-историјског богатсва и да се само ту могу видјети фасцинатне подземне грађевине и оне исклесане у стијенама.

Кападокија је седам вијекова била дио Византије, а више од три хиљаде цркава свједоче управо о православном и грчком утицају у овој турској регији. Један од таквих је пећински манастир назван Ески Гумуслер који датира из најранијег хришћанског периода.

„Овај импозантни манастир исклесан је на изузетно стрмој стени и један је од најбоље очуваних и највећих пећинских богомоља у региону Кападокије. На камену су се још увијек задржале аутентичне фреске, за које се вјерује да су их радила три мајстора. Много пажње је посвећено фресци Дјевице Марије која изгледа као да се смије, стога туристи често каже да их подсјећа на Монализу. Међутим, то је готово сигурно резултат непажљиве рестаурације“, рекао је за РИНУ Мустафа Улудаг туристички водич.

Пећинска насеља Кападокије су одавно благо не само Анадолије и Турске већ и свјетске културне баштине Унеска. У стеновитим и пећинским црквама вјерује се да су свеци Петар и Павле читали своје пропоједи.

Научници дијеле многе манастире Кападокије у стијенама у два главна типа: оне са трпезаријама и оне са отвореним двориштима. Манастир Ески Гумуслер спада у другу групу, са различитим дијеловима који се отварају из централног дворишта.

„Њен најважнији дио је црква сјеверно од авлије. Црква се састоји од четири самостојећа затворена пролаза према плану грчког крста. Сјеверни брод садржи ходник са две гробнице.

На западу су два улаза покривена сводом колевке. Зидови собе изнад припрате осликани су нечим што изгледа као слика из Езопових бајки, јединствено за Кападокију. Стил и иконографија фресака манастира Ески Гумушлер подсјећају на оне у многим другим кападокијским црквама. Вјерује се да фреске датирају од 7. до 11. вијека“, истакао је Улудаг.

Овај пећински манастир из византијског доба смјештен у малом граду Гумуслер, 10 км сјевероисточно од града Нигде лако је доступан аутобусом. Након поновног откривања 1962. године, манастир и његове фреске рестаурирао је тим археолога на челу са Мајклом Гофом. Проглашен је заштићеним археолошким локалитетом 1973. године.