Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је Срни да је парламент Српске данас примјер добре међународне сарадње, чувања уставног поретка, те реаговања на притиске и покушаје да се Српској отме имовина.

– Свака та битка била би тежа да нема печат Народне скупштине која је доносила одлуке у том правцу – истакао је Стевандић, поводом обиљежавања 33 године од оснивања парламента Српске.

Стевандић је нагласио да је Народна скупштина данас институционализована са много билатералних споразума потписаних у задњих неколико мандата.

Он је навео да Народна скупштина Републике Српске има бројне везе и развијену сарадњу, одласке и прихватања гостију.

– Поносан сам што смо у задње вријеме могли много да гостујемо у парламентима Словачке, Мађарске, Србије, Црне Горе, те у руској Думи – нагласио је Стевандић.

Он је рекао да очекује „и неко отопљавање на западном дијелу хемисфере“.

– Видио сам у парламентру Салцбурга да би и они жељели да прође ова свјетска напетост да би се сарадња подигла на још виши ниво – рекао је Стевандић, додајући да је парламент Српске сарађивао и са италијанским регионима.

Стевандић је најавио да ће поводом обиљежавања 33 године од оснивања парламента Републике Српске бити организована прослава у четвртак, 24. октобра, у 18.00 часова у просторијама парламента.

– Прво да одамо почаст онима који више нису међу живима, а заслужни су што је 24. октобра 1991. године формирана Скупштина српског народа у БиХ. Присјетићемо се свих предсједника Народне скупштине – рекао је Стевандић.

Он је истакао да ће тада бити промовисана и књига „Арматура суверенитета“ која садржи све акте које је Народна скупштина изгласала.

– То је диван документ који ћемо промовисати, који говори о томе да смо народ који овдје има дубоки коријен, да је тај коријен писмен и да смо све оно што смо радили представили као документе као што то представљају сви велики народи и све велике државе – истакао је Стевандић.

Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву 24. октобра 1991. године. На првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији.

Референдум на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године.

Српски посланици сматрали су тада да је оснивање Скупштине српског народа у БиХ и конституисање Републике Српске било потребно за очување идентитета и државности Срба у БиХ.

Посланици Народне скупштине су 9. јануара 1992. године усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике.

Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.