„Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне“. Писмо Гркиње из 1918. упућено српском официру открива велику патњу за братским народом.

Емотивно писмо једне Гркиње, послато српском Солунцу, говори колико је туге у њеном срцу оставио одлазак српске војске са тог острва, подсјећа Башта Балкана. Овако гласи:

“Откако сте Ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила.

То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, јер нам је сада горе. За посљедње три године толико сам се била навикла на та питома лица војника, на њихове доброћудне питоме очи.

Чудна сте ви раса!

Један руски пуковник ми рече да је то особина свих Словена. Ове посљедње три године док сте били овдје, проживјеле смо лијепо и пријатно. Сваког дана трчала сам на прозор да видим каквог познатог српског официра, само да ми се јави и да се пријатно на мене осмјехне. Било ми је доста за тај дан до спавања.

Крф је оњемио, не пјева се више.

Ваш народ стално пјева и на то пјевање и тај жагор била сам се толико навикла. Можете да ме сматрате за великог непријатеља вашег народа, јер сам увијек жељела да се што доцније вратите у своју отаџбину.

Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне. Шта нам вриједи и љепота и све друге лијепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не умије да ужива. Благо оним дјевојкама које су Срби одвели одавде и спасли на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без љубави”.