16/10/2021
Миодраг Линта
Линта је истакао да ниједна од тих надлежности није пренесена на ниво БиХ као резултат заједничког договора легитимних представника Републике Српске и ФБиХ, већ под великим притисцима западних центара моћи и нелегалним одлукама високог представника.
– Важно је нагласити да оправдан и легитиман захтјев за враћање уставних надлежности Републици Српској не доводи у питање територијални интегритет БиХ, нити представља позив на сецесију – истакао је Линта у саопштењу.
Он сматра да управо досљедно поштовање Устава, односно Анекса четири Дејтонског споразума јесте гарант опстанка БиХ, односно не представља њено рушење како нетачно говоре политички представници Бошњака и одређени западни центри моћи.
Линта је истакао да је политика отимања и насилног преноса надлежности, коју је спроводио високи представник у име западних центара моћи, само погоршала ситуацију и постала кочница друштвеног и економског развоја БиХ.
– Ова политика је довела до продубљивања подјела и неповјерења између Срба и Бошњака, јачања сукоба, незадовољства и лоше атмосфере – оцјењује Линта.
Линта сматра да повратак на изворни Дејтонски мировни споразум представља дугорочно рјешење, јер се тако отклањају узроци политичких неспоразума и сукоба.
Као добар примјер за БиХ је навео Белгију у којој живе двије главне етничке групе Фламанци /58 одсто становника/ и Валонци /31 одсто становника/ и 11 одсто осталих.
Белгија је примјер етничког федерализма који укључује, између осталог, равноправност конститутивних народа и поштовање темељног споразума о стварању заједнице.
Подијељена је на три региона Фландрија, Валонија и град Брисел. Уставним промјенама из 1993. године Белгија је од унитарне државе постала федерација.
Линта је напоменуо и да се нагомилани проблеми у Белгији рјешавају стрпљиво и на бази компромиса и договора, а не притисцима и наметањем одлука.
