НОВОСТИ

Чубриловић: Очување изворног Дејтона није хир, већ насушна потреба

12/10/2021

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић истакао је да борба Републике Српске за очување изворног Дејтона није никакав политички хир или инат према другима, него насушна потреба да се сачувају надлежности ентитета и права Срба као конститутивног народа у БиХ.

 

Недељко Чубриловић

 

– Сталним интервенцијама Републици Српској су одузете бројне надлежности и пренесене на ниво институција БиХ. Наравно, то је чињено противуставно и политички вишеструко штетно. Ако би се таква пракса наставила, Републици Српској пријети опасност да остане празна љуштура, да постане политичка територија без овлашћења, а самим тим и немоћна да заштити свој народ који ју је због тога и формирао и за њу дао велику жртву – истакао је Чубриловић.

Обраћајући се на тематској сједници Скупштине АП Војводина, предсједник парламента Српске је указао да они који желе да развласте Републику Српску раде то с циљем унитаризације БиХ и њеног претварања у грађанску државу, у којој би се одлучивало по начелу “један човјек – један глас”.

– То не би било спорно да у БиХ не постоје три конститутивна народа са сложеном и трагичном историјом међусобних односа. А та историја опомиње на опрез и подсјећа на крајње негативна искуства кад год су била нарушена права колективитета, у овом случају конститутивних народа – појаснио је Чубриловић.

Он је нагласио да се због тога Република Српска оштро противи умањењу надлежности које су одређене Уставом БиХ и Дејтонском мировном споразуму, а нарочито се противи наметању закона, јер је то насиље над демократијом.

Говорећи о штетност наметања закона и других аката од високог представника,
предсједник Народне скупштине Републике Српске илустровао је примјером од прије непуна два мјесеца када је тадашњи високи представник у БиХ, Аустријанац, Валентин Инцко, седам дана прије истека свог дванаестогодишњег мандата, наметнуо измјене и допуне Кривичног закона БиХ.

– То је за нас из Републике Српске неприхватљиво и због тога је Народна скупштина донијела акте којима не признаје наметнути закон. С друге стране, тзв. међународна заједница умјесто да тражи излаз из политичке ситуације у коју нас је довело наметање Кривичног закона, уводи новог високог представника, Нијемца, Кристијана Шмита, и то без сагласности Савјета безбједности УН, што је за нас, такође, неприхватљиво – појаснио је Чубриловић у обраћању у парламенту Војводине.

Он је указао да је циљ Републике Српске да сачува права и надлежности које јој припадају и које су изборене тешком муком и уз велике жртве.

Чубриловић је истакао да најзначајнију улогу у одбрани уставно-правне позиције Републике Српске, верификоване Дејтонским мировним споразумом као међународним уговором, поред представника Републике Српске у заједничким органима и институцијама БиХ, има управо Народна скупштина.

Према његовим ријечима, Народна скупштина Српске је демократски изабран представнички орган путем којег се штити витални национални интереси српског народа и Републике Српске.

– С тим циљем и потребом, само у овој години, Народна скупштина Републике Српске одржала је неколико посебних сједница на којима су расправљана питања заштите виталног интереса Срба као конститутивног народа и Републике Српске као дејтонске категорије – навео је Чубриловић.

Он је додао да данас у Скупштини АП Војводина говори у име Народне скупштине Републике Српске која ће 24. октобра обиљежити 30 година од свог формирања и дјеловања.

– На тај дан, 1991. године, дакле прије почетка трагичних сукоба, у Сарајеву је одржана Оснивачка скупштина српског народа у БиХ, која је претеча данашње Народне скупштине наше Републике. Прву скупштину чинили су посланици који су били изабрани у Скупштину Социјалистичке Републике БиХ на првим демократским изборима, који су у новембру 1990. године, одржани у тој републици бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – подсјетио је Чубриловић.

Он је констатовао да је формирање Скупштине српског народа у БиХ био изнуђен политички потез, јер су српски посланици у тадашњем парламенту БиХ, супротно Уставу и законима, били прегласани о питањима од виталног националног интереса и није било никаквог другог начина да се тај витални интерес Срба у тадашњој БиХ заштити, него формирањем Скупштине српског народа.

– Формирање Скупштине српског народа у БиХ била је потреба и одговорност да се заштити право на равноправност и конститутивност српског народа, између осталог и право на властиту државу, у том тренутку на СФР Југославију која је, на нашим просторима, једина била суверена и међународно призната држава – рекао је Чубриловић.

Он је нагласио да су Срби инсистирали на томе да имају право на останак у заједничкој држави, док су друга два народа у БиХ, Хрвати и тадашњи муслимани, који су данас Бошњаци, демонстрирали своје право да изађу из те државе.

– То су биле међусобно супротстављене и непомирљиве опције и без обзира на бројне уступке српске стране, сукоб је био неминован. Он је трајао дуже од три и по године и однио је пуно жртава: више од стотину хиљада погинулих на свим зараћеним странама, више хиљада рањених и неколико стотина хиљада избјеглих и интерно расељених лица, уз огромно материјално разарање, уништавање имовине и других ресурса – истакао је Чубриловић.

Он је навео да се као и већина других ратова, и грађански рат у БиХ, који је трајао од 1992. до 1995. године, завршио мировним споразумом који је уговорен у Дејтону, 21. новембра 1995, а дефинитивно потписан у Паризу децембра истегодине.

– У складу са Дејтонским мировним споразумом, који се састоји од 11 анекса, међу којима је и Устав, државна заједница БиХ се састоји од два раноправна ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ. Према Уставу, БиХ има свега десет надлежности, а све остале су на нивоу ентитетских власти, а у Федерацији БиХ и кантоналних зато што се тај ентитет састоји од десет кантона – појаснио је Чубриловић.

Према његовим ријечима, српски народ је, преко својих политичких представника у Дејтону прихватио такву правно-политичку конфигурацију БиХ.

– Република Српска, по дејтонском Уставу, има сасвим довољно овлашћења и многи теоретичари њен уставно-правни капацитет именују као ‘држава у држави’. Међутим, тај ниво надлежности Републике Српске, у протеклих четврт вијека, стално је умањиван. Радили су то углавном представници међународних институција и организација смјештених у БиХ, а посебно Канцеларија високог представника, уз лобирање политичког Сарајева – истакао је Чубриловић.

Упркос непрестаној борби за доказивање и одбрану права на властити идентитет и државност, рекао је Чубриловић, Република Српска, па тако и њена Народна скупштина, успјела је да успоставља и одржава регионалну и међународну сарадњу.

– Наш парламент је потписао већи број споразума, меморандума, протокола и сличних аката о сарадњи са неколико државних, покрајинских и регионалних парламената. Ту је на првом мјесту сарадња са Републиком Србијом и њеном Народном скупштином, што нам је омогућио Споразум о специјалним паралелним везама. Са Скупштином АП Војводине потписан је Протокол о намјерама два парламента, 2011. године, којим је озваничена дотадашња и отворена перспектива новој сарадњи. Сарадња је посебно интензивирана након доласка делегације ваше Скупштине на челу са предсједником, господином /Иштваном/ Пастором у Бањалуку 2019. године и успостављањем парламентарне групе пријатељства – подсјетио је Чубриловић.

Након тога, додао је Чубриловић, континуирано се одржавају састанци и договори радних тијела, стручне службе и одвија се конструктивна сарадња.

– Посебно је унапријеђена сарадња и остварени су видљиви резултати у областима образовања, нарочито високог, мастер и докторских студија, те у области културе, не само кроз оснивање огранка Матице српске код нас, него и кроз гостовања народних позоришта и других институција културе… Остварена је добра сарадња и у области науке, здравства, спорта… те, сарадња у областима локалне самоупаве, европских интеграција и регионалне сарадње…

Можда је најзначајније истаћи добру сарадњу наших привредних комора, развојних агенција и привредних субјеката, те сарадњу у области економије, трговине, туризма и у другим областима које су животно важне за наше грађане.
Редовна размјена парламентарних делегација, посебно у посљедње двије године, подигла је наше односе на виши ниво. То је залог и обавеза наставка сарадње и у будућности – истакао је предсједник Народне скупштине Српске.

Он је констатовао да је сарадња између Народне скупштине Републике Српске и Скупштине АП Војводине одлична и корисна и додао да сарадња изван парламената, у другим сферама може и треба да буде још боља и потпунија.

– Да на томе радимо, сви смо позвани и обавезни”; поручио је Чубриловић и позвао све посланике Скупштине АП Војводине, као и друге добронамјерне политичке актере, да дођу у посјету Народној скупштини Републике Српске, да се и лично увјере да је она не само вишестраначка, што је била од првог дана, па чак и у вријеме рата, него и мултиетничка.

Наш парламент се не може конституисати уколико није изабрана одређена квота посланика из друга два конститутивна народа, Бошњака и Хрвата, а с радом не може почети ни Вијеће народа уколико у њему нема потребног броја припадника осталих, тј. националних мањина из Републике Српске. Ми смо спремни да будемо добри домаћини и радо ћемо вас угостити – истакао је Чубриловић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести