Онај који треба да брани Дејтонски споразум заправо га руши и то на дан потписивања, поручила је за banjaluka.net директорица Дјечијег позоришта Републике Српске и правница Љиљана Лабовић, поводом одлуке Кристијана Шмита да питање финансирања и статуса седам институција културе пребаци на буџет БиХ, што је у потпуности супротно Уставу БиХ.

Темељ става је да у Савјету министара не постоји Министарство културе, те да је у Дејтонском споразуму култура у надлежности ентитета. Са људске стране, то би била манипулација људима који граде културу Федерације БиХ, а за то не примају плату од тог истог ентитета.

Због оваквих одлука и тишине која влада међу запосленима у сфери културе и људима, а онда и званичницима, упитан је рад чак седам институција културе, што укључује Националну и универзитетску библиотеку БиХ, Историјски музеј, Земаљски музеј, Музеј књижевности, Библиотеку за слијепа и слабовидна лица, Кинотеку и Умјетничку галерију.

– У БиХ област културе је децентрализовано уређена. Министарство цивилних послова БиХ надлежно је за утврђивање основних принципа координације, усклађивање планова ентитетских тијела власти и дефинсање стратегије на међународном плану у области културе. На нивоу ентитета постоје министарства надлежна за питања културе и то у Републици Српској Министарство просвјете и културе, а у Федерацији БиХ Министарство културе и спорта. У Федерације БиХ надлежности у области културе даље су на нивоу кантоналних министарстава. Брчко Дистрикт БиХ има одјел надлежан за питања у области културе – записано је у документу Стратегија културне политике у БиХ, чији члан била и Лабовићева.

Његово мијешање у културу ремети дугогодишњи мир

Како она каже, за све вријеме културе у постратном периоду, никада нико се није мијешао у ту сферу и све институције су дјеловале самостално, те комуникација и партнерски однос између два ентитета је била изузетно квалитетна.

– Све колеге из Републике Српске и Федерације БиХ знају да је по Дејтонском споразуму култура у надлежности ентитета и врло јасно дефинисано стоји да једина институција којом се бави кровно министарство, тачније Савјет министара, Комисија за очување националних споменика. Творац документа, својеврсног Устава БиХ, указао је јасно да је поље културе у надлежности ентитета. Као неко ко је свих ових деценија темељно и стратешки уроњен у поље културе и умјетности, заиста сам шокирана да се Кристијан Шмит одлучи да на такав начин, рекла бих понижавајући колеге, промовише неку сопствену идеју и обавезу да културне институције буду финансиране од стране Савјета министара БиХ – рекла је Лабовићева за banjaluka.net.

Чак и као правник, Лабовићева нам говори да је несхватљиво да неко ко тумачи право, у овом случају Шмит, може да поруши то исто право у основи.

– У том духу, негирам могућност да се такво нешто деси и апелујем на колеге из ФБиХ да се опет и по ко зна који пут стратешки опредијеле да Влада ФБиХ или Кантон Сарајево буду ти који ће им исфинансирати плате и материјалне трошкове. Желим да подсјетим јавност да када је сачињавана политичка конструкција БиХ, у том истом Савјету министара не постоји формат министарства културе. Дакле, да је неко мислио да то тако треба да буде, онда би већ на почетку било дефинисано. Ово није ни теорема, оне се доказују, ово је аксиом који се изговори – објаснила је Лабовићева.

Дејтонски споразум се мора поштовати и то свих ових година нико није оспоравао на овакав начин.

– Ипак, ми ево видимо да се сада нашао један човјек, који изађе на баш дан потписивања Дејтонског споразума, нерадни дан, да га сруши. На тај начин, када је у питању поље културе у овом случају, рекла бих да је то понижавајуће за оне људе који су на тај дан мировног споразума морали стајати испред својих институција, а имали су апсолутно право да у њима дочекају своје плате, а онда и пензије. Никад нико између нас није ово доводио у питање и онда се појави човјек који баци камен раздора и на тај начин поништи све ове деценије иза нас – истакла је Лабовићева за banjaluka.net.

У Дејтонском споразуму је ваган сваки грам БиХ, а култура сама по себи мора бити слободна, поље демократије.

Шмитов потез је понижавајући за културне раднике БиХ

– Федерално министарство културе или Кантон Сарајево морају преузети овај проблем на себе. Колеге се не оглашавају јер знају да је то немогуће одржати и остварити. Не постоји чаробни штапић да се то ријеши на такав начин. Криво ми је да се оваквим стварима ремети једно поље које је релативно мирно и гдје сви раде свој посао онако како треба. Не знам зашто колеге пристају да раде без плата и сигурно су већ уморни од свега – изјавила је Лабовићева.

Још 2008. године Лабовићева је била Комисије за израду стратегије културе БиХ и тада је потврђено да је немогуће направити заједничку стратегију баш зато што се супротставља Дејтонском споразуму.

– Нико тај проблем није алармирао на овакав начин и мислим да је ово његов лични хир и погрешан маневар, којим је пореметио фантастичне односе и направио непотребан проблем. У Дејтону нема културе коју би финансирао Савјет министара БиХ – рекла је она.

Када је у питању Република Српска, Лабовићева свједочи већ деценијама какав је бастион Републике Српске поље културе.

– Оно што раде наше институције препознаје се у свјетским рефренцама. Шта значи стабилност, мир и досљедност? Најбољи показатељ је оно што је наша Влада урадила још годинама уназад, ми немамо проблем захваљујући доброј организацији, а да није тако, ми не бисмо могли дати свијету овако велике ствари – закључила је Лабовићева.