Уз Петковдан односно празник Свете мученице Параскеве Римске, култ преподобне Параскеве обиљежава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију. Тада се слави још једна светитељка, истог имена — Света мученица Параскева Римска. Заједнички празник двају светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.
Међутим, да ли сте се некада запитали зашто је то тако?
Два вијека послије смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар, Јован Асен, 1238 године измолио од крсташа да тијело Свете Петке пребаци у његову престоницу Трново. Да би потом мошти биле пребачене у Румунију. Турци освајају Румунију 1396. године.
Бурна историја ће исписати и велике приче. Послије Косовског боја, који се десио, 1389. године, на чело Србије долазе кнегиња Милица Хребељановић и деспот Стефан Лазаревић, жена и син великог кнеза Лазара, а Бајазит долази на чело Османског царства. Кнегиња Милица 1398. године успјева да измоли дозволу султана Бајазита да мошти велике светитељке донесе у Србију. И успела је.
Мошти Свете Петке остале су у Србији све до 1521. године, када их је Сулејман Величанствени однио у Цариград. И тамо су се дешавала чуда. Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успио је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, подсјећа портал Опанак.
А Срби поштују и Свету Петку Трнову и Свету Петку Римљанку.
Ко је светитељка коју православни народи посебно поштују? Подсјетимо прво, родом Римљанка, преподобна мученица Параскева, рођена у хришћанској породици, живјела је у другом вијеку. Послије смрти родитеља, који су били веома имућни, све наслијеђено је подијелила сиротињи и замонашила се.

Због вјере у Господа, затварана је, мучена и на крају посјечена мачем, по наређењу кнеза Тарасија, око 140. године.
По налогу бугарског краља Асена пренесена је у Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом.