Некадашњи новинар НИН-а и генерални директор Тањуга, Лука Мичета, чувен је по својим биографијама српских владара.

Према његовој дводјелној и како сам каже можда и најобухватнијој биографији Црног Ђорђа, требало би разумјети прије свега период у ком је Карађорђе живио, али и то да није све било онако као што ми мислимо. О вожду Ђорђу Петровићу речено је и написано много тога, али увијек понешто остане недоречено и нејасно из његове биографије.

“Ми врло често митску стварност доживљавамо као историјску. А то није тачно. Карађорђе је био велики дипломата. Он је о љутом јаду забавио 10 великих везира Отоманске империје, три султана – Селима трећег, Мустафу четвртог, Мухамеда другог… водио преписку са Наполеоном, руским царем Александром првим, аустријским царем Францом првим”, прича Мичета. Према његовим ријечима невјероватно је како један такав човјек у једном тужном амбијенту гдје влада непојмљиво насиље “успјева да пронађе људе попут Радета Вучинића који зна француски и кога ће послати код Наполеона.”

“Карађорђе је имао изузетан осјећај за државу, он је хтио да прави државу. Колико је тешко Карађорђу види се на примјеру Марије Антоанете. Њој су одрубили главу у то вријеме у Француској. Шта је онда могао да очекује један мали устанички вођа на Балкану одсеченом од света”, истљкљо је Мичета у гостовању на “Хепи” телевизији.

Познато је да је Карађорђе убио и оца и брата. Мичета открива праву позадину ова два убиства у породици Петровић: “Они су кренули да бјеже у Аустрију, њих 30-40, и Карађорђев отац се уплашио и хтио да се врати. Рекао је својој жени Марици – “Ми се враћамо”. Она није хтјела јер је жељела да буде уз дјецу. Отац Карађорђев је онда рекао да ће их све пријавити. Марица је савјетовала Карађорђу да га убије јер боље да он један страда него нас 40″, испричао је Мичета.

О томе шта се десило са вождовим братом, Мичета каже да је то био специфичан случај: “Морамо да схватимо да је то вријеме непојмљивих злочина, посебно над женама. Са данашњег аспекта савремен човјек то не може да разумије. Један од великих мотива Карађорђа да се дигне против дахија и Османлија је било то насиље када су ударали на образ женама.

У једном тренутку Карађорђе је имао магазу у којој је трговао и рекао је брату Маринку – “Остављам ти пуну магазу, ти ово продај…” Кад се вратио магаза је била празна, а пара није било. Веома је био љут на брата. Онда се појавила једна жена и рекла – “Чекај, ми се боримо против турског зулума а твој брат је ударио на образ моје кћери”. И Карађорђе узме конопац и баци Дукићу (посилном) конопац да овај пребаци преко уже… Овај узме конопац и намјерно промаши да би Карађорђа прошла љутња, да не би убио брата. Намјерно промаши и други пут. У том Карађорђе узме кубуру, а био је најбољи стријелац Првог српског устанка… Дукић је тада видио да нема више шале, пребацио је конопац и тако обеси брата Маринка”, каже Мичета.

Он даље објашњава да постоји легенда о томе како је вожд посјетио мајку послије убиства брата: “Наводно је Карађорђе дошао и питао мајку: “Шта би ти урадила човјеку који је то и то урадио … Она је рекла да је за тако нешто вјешање. Тад јој рече да погледа кроз прозор… У том тренутку је видјела обешеног Маринка… Али да се зна да је Карађорђе суровостима прилазио само кад је морао да заштити то мало правде које је остало”, рекао је писац.

О убиству Карађорђа, Мичета каже да вождова глава није морала да падне: “По мом суду та глава није морала да падне. Али та одлука да се убије вожд Карађорђе је једна од најтежих и најмонструознијих одлука које су донијете у српској историји”, закључио је Мичета.