Већ пети дан Љубиша Петровић хода како би дошао до Бањалуке гдје је кренуо по рјешење бијељинских проблема. За ово неколико дана колико хода уз магистралу, нешто је могао и да одради код куће.

„Шаље неке нејасне поруке, а видите да овдје у Бијељини свакодневно, Бијељина је велики град који је у развоју, дешавају се разни проблеми, а те проблеме сада нема нико да рјешава. Да је градоначелник остао у Бијељини и да је сваки дан рјешавао само по један проблем, за тих 14 дана, било би ријешено 14 проблема. Овако ништа неће ништа бити ријешено, а нагомилаће се много других“, сматра Миленко Митровић, потпредсједник Скупштине Града Бијељина

Мало коме је јасно код кога уопште иде у Бањалуку и од кога ће да тражи рјешења. Већ је неколико пута показао како заобилази републичке институције или чак не одговара на позиве званичника Српске, па је онда још и већа мистерија код кога је пошао да тражи помоћ.

Док он на годишњем одмору хода по магистрали, из Бијељине му стиже порука да би му боље било да крене у сусрет локалним проблемима које упорно игнорише. На силне захтјеве не одговара, попут оног из Мјесне заједнице Вељко Лукић Курјак гдје моле да се асфалтира дио тротоара поред аутобуског стајалишта. Кад ђаци изађу из аутобуса, иду директно у блато. Ко ће то и како ријешити у другом граду, питање је свих питања.

„Ја не видим сврху да неко иде у Бањалуку да тражи да се у његовој кући нешто ријеши. Имате људе, имате одборнике, имате наше захтјеве, ријешите. Ријешите оно што је добро за наш град, за наше мјесне заједнице. Ја бих волио да и ту једну етапу свог хода, посвети рјешавању проблема у мјесним заједницама“, рекао је Саша Томић, предсједник МЗ Вељко Лукић Курјак.

Ништа боље ни у мјесној заједници Богдановића плац, на само 700 метара од Градске управе. Уређење запуштеног објекта мјесне заједнице која је у власништву града, изградња дјечијег игралишта, изградња адекватне расвјете, асфалтирање појединих улица, неки су од захтјева који су остали само мртво слово на папиру.

„Мислим да се у Бањалуци не рјешавају локални проблеми. Локални проблеми се рјешавају овдје, али се рјешавају на начин да се разговара. Није све ни црно ни бијело. Нити је градоначелник најбољи, нити је скупштинска већина најгора, како је то постављено. Ја опет кажем, скупштинска већина је својим амандманом одобрила средства за изградњу дјечијег игралишта која је градоначелник својим закључком релоцирао“, рекао је Владимир Радуловић, предсједник МЗ Богдановића плац.

Ваљало би да Љубиша Петровић закључи како би му боље било да се што прије врати у град и макар разговара са суграђанима. Овако, неће га бити барем још седам дана које ће изгубити на ходање, па колико ће остати у Бањалуци, падок се врати – потрајаће.

Барем би требало брже да стигне назад, ваљда ће се вратити аутомобилом. Можда чак истим оним којим су га, први дан кад је кренуо пјешке према Бањалуци, навече из Драгаљевца одвезли кући да преспава, рано ујутро вратили на исто мјесто да настави путешествије.