Некада се знало да радо Србин иде у војнике, а данас је од те части остала само успомена. Дванаест војничких заповијести записао је извjесни Милан С. Убавкић још с почетка прошлог вијека, а објавиле су их тадашње „Народне новине“.

Овако гласе тих дванаест војничких заповести, подсјећа Башта Балкана.

1) Љуби свога краља, веру и отаџбину, и за њих гини кад год буде затребало.

2) Слушај старешине као своје родитеље и жртвуј се за њих кад су у опасности.

3) Слажи се с друговима као са браћом и дијели с њима и срећу и несрећу.

4) Брини се о млађима као својим задругарима, старај се да им развијеш осјећање и љубав ка служби.

5) Утркуј се с равнима у вршењу службе, а млађима буди примјер реда, тачности и пожртвовања у служби.

6) На маршу не излази из строја и буди издржљив, пази на обућу и ранац и коња, да те не нажуље. Трпељиво сноси замор, непогоду и оскудицу.

7) На стражи и у извидници буди опрезан и пажљив; добар војник и трупа не смеју бити никад изненађени и препаднути.

8) У боју штеди муницију; гађај само у месо; бајонетом заврши борбу чим се прилика укаже. Брани се докле мицати можеш; јунак се жив не предаје.

9) Нападај и кад се мораш бранити. Непријатељу гледај увијек у очи, а никад му не окрећи леђа. Прегаоцу Бог даје махове, а смјеломе – побједу.

10) Јуриш врши смјело и одлучно; побјеђенога непријатеља гони, док га не сатреш.

11) Не нападај док ниси непријатеља осмотрио, а о свршеној борби јави претпостављеноме, чим узмогнеш.

12) Противника удри без милосрђа, рањене и невољне штеди, а са заробљеницима поступај човечно. Не пљачкај и не руши туђу имовину.