НОВОСТИ

НЕВИНИ НА ВЈЕШАЛИМА Застрашивање и стријељане, најмлађа жртва једва пунољетна |

УКРАДЕНА ГУСКА И ФЕС КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТИО ДА КУПИ Мало познате и занимљиве чињенице о великом срском научнику |

СУДБИНА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Генерал који је ослободио Београд погинуо на годишњицу прославе ослобођења |

Знате ли како се правилно ПАЛИ СВИЈЕЋА? Многи праве грешку |

ЗАШТО ЈЕ ОТИШАО И УБРЗО НАПУСТИО ЊЕМАЧКУ? Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо |

У ВУКОВАРУ ЈЕ СВЕ МАЊЕ СРБА, ВИШЕ НЕМА НИ ЋИРИЛИЦЕ Фалсификовани подаци о броју нашег народа |

ОВО ЈЕ ПОБЈЕДА ПОСЛИЈЕ КОЈЕ ЈЕ ЦИЈЕЛА ЕВРОПА ПРИЧАЛА О СРПСКИМ ЈУНАЦИМА Борбе су вођене неколико недјеља, али су Срби издржали |

НА КОЈИ НАЧИН ДОБИТИ ЦРКВЕНИ РАЗВОД? Ево које услове морате испунити |

ЗНАТЕ ЗАШТО СЕ КУМСТВО НЕ ОДБИЈА? Свештеник ријешио дилему |

ЈЕДНА ОД НАЈСТРАШНИЈИХ БИТАКА ИЗНАД ДРИНЕ Погинуло 115 официра, рањен и престолонасљедник Ђорђе Карађорђевић |

У Приједору Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у погрому „Олуја“

31/07/2023

У Приједору ће 4. августа бити обиљежен Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому „Олуја“ 1995. године када су хрватске снаге протјерале више од 220.000 Срба из Републике Српске Крајине, док се у евиденцији налазе имена 1.869 погинулих и несталих, од којих 1.220 цивила.

 

 

Срни је у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске речено да су организатори обиљежавања одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.

Централна церемонија обиљежавања заказана је за 19 часова на Тргу мајора Зорана Карлице уз директан телевизијски пренос.

Раније је најављено да ће обиљежавању присуствовати високи званичници Српске и Србије.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је раније да је од великог значаја што Српска и Србија заједно обиљежавају 28 година од Погрома „Олуја“ јер је српски народ протјеран са вјековних огњишта у бившој Републици Српској Крајини, додајући да жртве не смију бити заборављене.

Погром је почео 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко Републике Српске кренуле ка Србији.

Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ протјерано је више од 220.000 Срба из њихових домова, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести