Први пут рањена код Сарајева 1914. године и тај метак носила је у себи до Солуна гдје је оперисана.

Много је жена које су у прошлости ратовела раме уз раме са мушкарцима, које су биле неустрашиве и храбре, које се ни по чему нису разликовала од јачих половина.

О жени која је са само 16 година држала пушку у рукама и ударила на Аутроугаре, а са 18 година постала наредник српске војске, данас се мало зна. Два пута је била на насловним странама у француском листу Екселсиор.

О Славки Томић не постоји много података, осим да је први пут рањена код Сарајева 1914. године и да је тај метак носила у себи до Солуна гдје је оперисана. Њена једина жеља тада била је да се врати на фронт како би се борила против Нијемаца и Бугара, подсјећа Србија данас.

Она је успјела да оде у Солун и буде једна од ријетких српских војника који су избјегли Албанску голготу. Била је дјевојка нежног, дјечијег лика, која би своје лице мијењала у намрштено једино на помен непријатеља.

Захваљујући француским ратним репортерима, име ове храбре девојке остало је ипак забележено у историји Великог рата, али се ипак данас о њој мало зна, колико заслужује.