Црква Свете Тројице у Крагујевцу једна je од најважнијих у Србији.

Подигао ју је Кнез Милош Обреновић, 1818. године, када је Крагујевац прогласио пријестоницом Србије.

Она је била симбол јединства цркве и државе, а вијек касније, и симбол помирења две династије. У порти су одржавана скупштинска заседања, усвојен први српски Устав, познат као Сретењски, прочитани турски Хатишерифи о аутономији Кнежевине.

Претпоставља се да је престони крст из 18. вијека донијет са Свете Горе, а живопис, крагујевачком храму, удахњује нови живот.

– Црква је изграђена 1818. године и у наредном периоду од три-четири деценије цјелокупан живот Крагујевца, не само вјерски и духовни већ и друштвени одвијао се у порти овог храма. Такође и сва политичка дешавања догађала су се баш овдје јер је Народна скупштина засједала и састајала се у порти цркве, поред записа јер још није била подигнута зграда која ће се сазидати тек пола вијека касније, каже протојереј стафрофор Милић Марковић, старјешина Старе Милошеве цркве.

Кнез Милош, који је и подигао храм Свете Тројице и био његов ктитор, даривао је цркву са богослужбеним књигама које тада нису постојале у Србији па их је, као и и сасуде неопходне за богослужење, набављао из Русије, подсјећа Данас.

– Милош Обреновић се трудио да своју придворну цркву украси колико је могао, а његов примјер су слиједилии сви виђеније грађани тадашњег престоног Крагујевца, као и занатлије, а ријеч руфет је био израз за еснафско удружење. Они су прилагали иконе као поклон а приликом сјечења колача за њихову еснафску славу свештеници су их тада износили и обред се одвијао баш са њиховом иконом свеца заштитника тог занимања, појашњава старјешина овог храма.