НОВОСТИ

ОН ЈЕ ЗАДУЖИО СРПСКИ НАРОД: Његов дјело СТАДИ ДВОР У БЕОГРАДУ |

ОД МУСЛИМАНСКЕ РУКЕ СТРАДАЛИ НЕВИНИ ЦИВИЛИ: Убили и 13-годишњег дјечака |

ТРИ ВОЈСКЕ ЈЕ РУШИЛЕ, А ОПСТАЛА У цркви Пресвете Богородице налази се нешто што се нигдје у Србији не може наћи |

ТРН У ОКУ ИТАЛИЈАНСКИХ ФАШИСТА Како је долазак на власт фашистичког лидера најавио крах КРАЉЕВИНЕ СХС |

ОВО ЈЕ ТАЈНА КНЕЗА МИХАИЛА: Једна гробница чува највећу мистерију, али и срамоту Обреновића |

НАРОДНО ВЈЕРОВАЊЕ О ДРВЕЋУ: Глог против вампира, јабука симбол љубави и пријатељства |

ЗАДУЖБИНА ОБИЛИЋА ПРЕД БОЈ НА КОСОВУ Мјесто гдје речено: Милош ти је, мајко погинуо |

ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ РАЗЛОГ ЗАШТО СРБИ ПОШТУЈУ ПРАЗНИКЕ СВЕТИХ ПЕТКИ Царица Милица надмудрила султана Бајазита или ЧУДА СВЕТИТЕЉКИ |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ |

КРВАВА ХРОНИКА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ Усташе отимале мушку дјецу за своје јањичаре! |

СЈЕЋАЊЕ НА ПРОЛИВЕНУ КРВ: Заборављени споменик српском ратнику у Улму

21/01/2023

На српском војничком гробљу у Улму у њемачкој покрајини Баден-Виртемберг налази се споменик посвећен сјенима палих младих бораца у Првом свјетског рату.

 

 

Споменик је израз пијетета српским војницима и ратницима Дринске, Моравске, Тимочке дивизије, који су пали у њемачко заробљништво.

Подигла су га три преживјела наредника, један поднаредник и два војника.

Споменик српском ратнику је дугачак четири и висок три метра и симболизује војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника

Овде у туђини, у непознатом свијету, почивају вјечитим сном српски ратни заробљеници из рата 1914-1919. године, који положише живот свој за отаџбину послије дугог ратовања и много напора, подсјећа портал Расен.

Успомену ову подигоше им другови, браћа по крви и вјери, српски ратни заробљеници логора Улм.

„Хеј, путниче, што пролазиш поред гробља непозната, стани мало и упознај оне што умријеше тако прослављено” – стихови су уклесани ћирилицом и латиницом, као и на њемачком језику.

Споменик у Улму је рад вајара Карла Верлеа и скоро двије деценије га редовно посјећују свештенство Српске православне цркве, наши грађани као и представници српског конзулата у Штутгарта.

Открила га је Десанка Рајхле из Улма 1946. године, кад га јој је супруг Нијемац показао. Редовно га је посјећивала скоро четири деценије, а приметила је да многи Срби никад нису чули за њега. Обавијестила је и свештенике Српске православне цркве, који су из Штутгарта опслуживали и град Улм, који су редовно одржавали парастосе док није основана улмска парохија. Свештеници Слободан Миљевић и Радмило Маринко прикупљали су податке на који начин су страдали многи војници, као и њихова имена.

„Данашње младе генерације не знају да су Дунавом, ријеком која данас повезује многе европске државе, довожени заробљени ратници из Србије, који су били затворени иза бодљикаве жице. Они који су покушали да бјеже убијани су. Остали су послати на имања великопоседника и од претешког рада се преселили у вјечност“, стоји у документима Српске православне цркве у Штутгарту и Улму.

Многи Срби из Баден-Виртемберга сматрају да се страдање српских ратних заробљеника за вријеме Првог светског рата никако не смије заборавити.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести