Српска православна црква и вјерници данас славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече, један од три велика празника посвећена светитељу за чије се име везује крштење Исуса Христа на ријеци Јордан и почетак хришћанске проповеди.

Свети Јован Крститељ рођен је шест мјесеци прије Исуса Христа, као од Бога измољено дете, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете. Јован Крститељ вршио је обредна купања на ријеци Јордан и проповиједао крштење ради опраштања грехова.
Најавио је и крстио сина Божјег у ријеци Јордан.

Празник, изузетно поштован у нашем народу, установљен је у 4. вијеку, након успостављања Божића. Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица у Србији, а за овај празник су везани и многобројни народни обичаји. Обичај је да се бере љековито биље, а од ивањског цвијећа плету вијенци који се стављају на улаз у православне домове и представљају симбол бесконачности вјере.

Ивањдан се може назвати и дјевојачким празником јер је читав низ ритуала повезан са девојкама.
У многим нашим крајевима, ноћ уочи овог празника дјевојке пале ватре, беру цвијеће и траве, пјевају и плету вијенце.

Ивањдан се назива још и Игритељ, јер се вјерује да се сунце, када тог јутра изађе, игра на небу.

Поред Ивањдана, СПЦ слави Сабор Светог Јована Крститеља 20. јануара (7. јануара по јулијанском календару) и 11. септембра, односно 29. септембра, на дан његове упокојења – Усјековање главе светог Јована Крститеља.