Нова година није обиљежавана у Србији до двадесетих година прошлог вијека, у српским сеоским срединама славио се Мали Божић.

Српска Православна црква овај празник прославља 14. јануара по јулијанском календару, а истог дана је и слава Светог Василија великог. За овај дан везују се многи обичаји, али и сујевјерја.

Првог јануара по старом календару, а 14. по новом, празнује се Мали Божић и Српска Нова година.

Зашто је добро узети кашику меда
На данашњи дан вјерује се да треба узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и дјелом Светог Василија.

Свети Василије је рођен у вријеме цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.

Крстио се на ријеци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот са 50 година.

Био је велики поборник православља, морално чист и изузетно ревносан, богословски ум, устројитељ и стуб свете цркве.

У црквеној служби назива се „пчелом цркве Христове“, која носи мед вјерницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, тада је Мали Божић почео да се слави као Српска Нова година.

Паљење ватре на раскршћима
Српска Нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама.

У сеоским срединама су се понављали одређени Божићни обичаји, мада, у поређењу са литературом везаном за старије периоде, у знатно редукованом обиму.

Чувао се угарак из бадњака, од Божића до Малог Божића, да би се обезбиједила плодност и берићетност у заједници.

Раније је постојао обичај, који се у неким мјестима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве свјетлости и топлоте.

Кување колача „василице“
Најупечатљивији дио прославе је мијешење колача – василица. У већини породица се прави слично као чесница, са танким корама, са медом и машћу.

У неким породицама је припремано више колача као василица: са више врста воћа и поврћа. Мијешена је од меког бесквасног тијеста, које се потом пресавија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.

Одозго је прије печења утискиван печат са крстом. Василица се правила ујутро, а служила се уз ручак.

Сјечена је, није ломљена као чесница. Узимали су је по жељи, ко је којим хтио да се послужи, без неких посебних правила.

Има мјеста у Србији у којима се мијесе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе имаће среће наредних 12 мјесеци.

„Бјежи врућа, гоните студена!“
На Мали Божић ујутро обичај је био у неким селима да домаћица узме снијег и, утрчавши у собу, баци га на дјецу вичући: „Бјежи врућа, гоните студена!“.

Вјерује се да се тиме штите дјеца од температуре или грознице. Послије овога дјеца би скидала са себе одијела и пребацивала их преко грана шљива или јабука, како би се „очистила од ваши“, преноси РТС.

Долазак положајника
На овај дан долази и полазник или положајник, а у неким селима домаћица му једном пређом веже тјеме и доњу вилицу, а другим чело и затиљак, да звјери не би напале стоку.

У неким крајевима се пажљиво гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар падне снијег или буде облачно, чека нас родна година. Суво вријеме, вјерује се, доноси и сушну годину пред нама.

Гатање дјевојака
Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе дјевојке гатале да ли ће се те године и за кога удати.

Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање дјевојака у Босни – прије сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмјерена од куће – знак је да ће се удати.