Рука Светог Саве продата је једном младом трговцу који је ту свету реликвију платио златом. Био је то Србин из Дубровника Никола Покрајчић, а иначе отац чувеног српског научника Руђера Бошковића.

Када су Турци узели тијело Светог Саве из Милешеве, да би код Срба смањили велику љубав према њему крајем 16. вијека, један млади трговац је за своје злато откупио руку Светог Саве.

Тај трговац је био из села Подкраја у Херцеговини, одакле је његова породица прешла да живи у село Орахово. Он је као млад путовао по трговачким центрима бавећи се трговином. Био је то трговац Никола Покрајчић, син Бошка Покрајчића са славом Светог Николе и отац чувеног Србина Руђера Бошковића. Руку је предао Српској православној цркви и она је стигла у Пећку Патријаршију.

Никола је проширио трговину и прешао у Дубровник, гдје се оженио ћерком Италијана Бете Бетере и прешао у католике да би несметано могао да тргује по Италији, Француској, Шпанији и другим дијеловима Средоземља.

Промијенио је и презиме и прозвао се Бошковић, по оцу Бошку па је и даље био Србин. Када је добио шесто или седмо дијете, дао му је име Јосиф, иначе старо српско име. Мали Јосиф је брзо добио надимак, који ће носити целог живота као друго име – Руђер, по ујаку Руђеру Августину.

Вратимо се руци Светог Саве. Из Пећке патријаршије рука је са Србима путовала у сеобама чак до Пакраца и враћала се назад. Почетком 19. вијека рука Светог Саве нашла се у манастиру Довољи, на ријеци Тари, мало низводно од Мојковца. Та светиња је важила за „хајдучки дом“.

Када су Турци почетком 20. вијека запалили манастир Довољу, рука је на повјерење предата муслиманима Ченгићима из Пљеваља, који су чували традицију свог српског племићког поријекла (династија Орловићи). Код њих је остала све до 1946. године, а онда је тајно, због комунистичке власти, предата манастиру Свете Тројице у Пљевљима и тамо остала све до пада комунизма крајем 20. вијека, да би затим била враћена манастиру Милешева код Пријепоља, одакле је и кренула у Спасење, наводи се на Фејсбук профилу Миша Кљајевића.