Једну од кључних улога у операцији хапшења Че Геваре, имао је пуковник Андрија Селић (ес. Андрéс Селицх), Србин поријеклом из Роваца, сјеверна Црна Гора, који је био командант специјалног батаљона „Зелених беретки“, руководећи операцијом на самом терену.

У операцији је укупно учествовало више од хиљаду војника. Акцију је, савјетодавно, помогао СС капетан (Хауптстурмфüхрер) Клаус Барби који је имао искуства у борби против гериле.

Након операције, пуковник Селић је заузимао значајна војна и политичка мјеста у Боливији: био је министар унутрашњих послова, министар војске и један од најутицајнијих људи у земљи све до трагичне смрти почетком седамдесетих. Комунистички бандити су се светили свима који су имали било какву додирну тачку са хватањем или ликвидацијом Ернеста Че Геваре.

Селићев отац Божидар одселио се из Црне Горе још негјде на почетку двадесетих година прошлог вијека. Напустио је родну Морачу, на сјеверу Црне Горе и домогао се, као и многи други црногорци, брода у Котору и запловио у бијели свијет. Стигао је у Аргентину гдје су га прихватили земљаци који су тамо раније стигли и започели успјешан бизнис. Али, није заувијек остао у Аргентини. Кад човјек напусти родни крај, за одређена мјеста га не вежу више завичајне емоције, него шансе за бољи живот.

Тако се Божидар Селић обрео у Боливији, једној од најзаосталијих земаља Латинске Америке, у којој домороци – Индиоси чине око 70 одсто становништва. Али, у Боливији је било посла, нарочито за Европљане, преноси портал Националист.

Сљедећи путеве већине црногораца, Божидар Селић је дошао у Аргентину код Павла Поповића, инжењера који је држао грађевинску фирму и који је стално запошљавао црногорце. Као бијелци у Боливији, Селићи су имали доста привилегија и новца, па је Божидар послао Андрију на студије у чувени Њест Поинт. Он је догурао до чина пуковника, а хапшењем Че Геваре се прославио, па је касније радио и као министар и као амбасадор у Парагвају.