Иако рођена као принцеза живот српску кнегињу није мазио. Ипак, и поред свих недаћа, кроз њега је ишла високо уздигнуте главе – од почетка до краја.

Дворац Татој – љетња резиденција грчке краљевске породице недалеко од Атине, данас пропада. Неријешени власнички односи и судски спор око тога чији је посјед, довели су до тога да ово, некада велелепно здање пропада. Прије неколико година и кров се обрушио уништивши притом неколико скупоцјених аутомобила и кочија.

Данас све подсјећа на амбијент за неки хорор филм. А – није увијек било тако!

Родно мјесто грчких краљева и краљица истовремено је и палата у којој је на свијет дошла и будућа српска и југословенска кнегиња – Олга Карађорђевић.

Живот у изгнанству и раскинута веридба

Рођена као принцеза од Грчке и Данске 11. јуна 1903. године, Олга је била најстарија ћерка грчког и данског принца Николаса и велике руске кнегиње Јелене Владимировне. По оцу је била унука краља Георгиоса првог, а по мајци праунука императора Александра другог Романова. Имала је још двије сестре – Елизабету и Марину и све их је одгајила енглеска дадиља Кејт Фокс.

Олга је имала 14 година када је Грчка збацила монархију и протјерала краљевску породицу. Од тада се са родбином селила од краљевских рођака до рођака широм Европе одрастајући у једну од најљепших принцеза оног времена. Описивали су је као „дискретну, романтичну и крхку личност“ и доводили у везу са бројним племићима оног времена.

Званично, Олга је била обећана данском принцу и каснијем краљу Фредерику деветом. Веридба је обзнањена 1922. али до брака никада није дошло. Неспретност данског принца, који је током званичног представљања младог пара држао за руку једну од Олгиних сестара умјесто ње, трајно је понизила будућу невјесту. Убрзо након догађаја, Олга је одлучила да врати прстен насљеднику данског престола и прекинула веридбу.

Недуго након тога, на балу код пријатељице у Лондону, упознала је оксфордског дипломца и српског кнеза Павла Карађорђевића.

Брак из бајке

Олга је имала 19 година. Павлу је било 29. Иако су обоје потицали из племићких породица, њихов први састанак био је фасцинирајуће обичан и модеран – пар је отишао у биоскоп. И све се одвијало као у бајци… већ у августу 1923. Павле је запросио Олгу и она је неколико мјесеци касније постала српска кнегиња.

Било је то једно од најљепших вјенчања које Србија памти. Кум младом пару био је војвода од Јорка – будући енглески краљ Џорџ чести. Сада принцеза Југославије, Олга је почела да учи српски. Брзо га је савладала, иако са јаким грчким акцентом.

Олга и Павле били су јако срећни у браку. Обоје су били заинтересовани за умјетност. Уживали су у јахању, скијању и тенису. У годинама које су услиједиле добили су троје дјеце – синове Александра и Николу и ћерку Јелисавету.

А онда се све променило…

Поново у изгнанству

Колико је познато, ни Павле ни Олга нису много марили за политику. Нажалост, испоставило се да она и те како мари за њих! Након осамнаест година мирног живота Олгу је дочекала реприза немилих догађаја из дјетињства.

Најприје је убијен краљ Александар Карађорђевић. Кнез Павле је, жељом свог брата од стрица, постао кнез-намјесник, и фактички преузео власт у Југославији. Тај уплив у политику скупо је коштао његову породицу.

Онда је, 1941. рат стигао и до Југославије. Покушавајући да земљу сачува од сукоба кнез Павле и влада одлучили су да прихвате понуду нациста и земља је приступила Тројном пакту. Само три дана касније широм Југославије избили су немири.

Након војног пуча 27. марта 1941. кнез Павле, кнегиња Олга и њихово троје дјеце, протјерани су из земље. Окарактерисан као симпатизер нациста, кнез Павле и његова породица су постали заробљеници. Из Грчке, британске снаге одвеле су их у Кенију, па у Јужноафричку републику и држале у кућном заточеништву за вријеме цијелог Другог свјетског рата.

Други егзил кнегињи Олги пао је још теже од првог. У свом дневнику писала је колико јој је тешко било да глуми нормалан живот и да гледа како јој се вољени Павле разбољева. Накратко јој је било дозвољено да дође у Енглеску како би присуствовала сахрани сестриног супруга, војводе од Кента погинулог у авионској несрећи 1942. Осим тога, до краја рата породица је остала у Африци.

А то није био крај недаћа…

Доласком комуниста на власт у Југославији кнезу Павлу и цјелокупној породици Карађорђевића је забрањен повратак у отаџбину. У Женеву, па у Париз, Олга и њена породица дошли су тек 1948.

Поновни сусрет са Европом, али и са драгим рођацима и пријатељима пријао је Олги и Павлу. Поново су могли да уживају у умјетности и дугим шетњама по музеју. Као блиски рођаци британске краљевске лозе, добили су дозволу да посјећују Уједињено Краљевство. Павле је присуствовао сахрани свог вјенчаног кума, краља Џорџа честог, а био је позван и на крунисање нове британске владарке – Елизабете друге.

Судбина је, међутим, поново нашла начин да саплете Павла и Олгу. А ударац који им је спремила био је најтежи од свих…

Срећа није дуго трајала…

Тог 12. априла 1954. породицу Олге и Петра Карађорђевића задесила је велика трагедија. У аутомобилском удесу у близини Лондона погинуо је њихов син, кнез Никола. Било му је 25 година. Павле и Олга никада нису прежалили његову смрт.

Настанили су се у Паризу. Много мање су путовали. Кнез Павле преминуо је у септембру 1976. године у Неију. Сахрањен је у Швајцарској, у Лозани, на гробљу Боа-де-Во, крај рано изгубљеног сина, подсјећа Историјски забавник.

Српска, грчка, данска и руска племкиња Олга доживјела је позну старост. Након што је почела да побољева дуже периоде је остајала у Британији у којој јој је живјела сестра. И даље достојанствена, наставила је да присуствује великим догађајима европске елите, попут вјенчања престолонасљедника Александра другог кога је испратила до олтара пошто његова мајка и бака због здравствених проблема нису присуствовале обреду. Олга је била и једна од званица на вјенчању принца Чарлса и леди Дајане Спенсер 1981. године.

Пред крај живота кнегиња Олга обољела је од Алсхајмерове болести. Преминула је 1997. године и сахрањена је поред супруга и сина у Лозани.

Крајем 2011. године донета је одлука о рехабилитацији кнеза Павла Карађорђевића, а његова супруга кнегиња Олга рехабилитована је 2013. године.

Укинуте су све изречене санкције и посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина Николе ексхумирани су наредне године и пренијети у Србију. Два дана касније, 6. октобра 2012. сахрањени су у цркви на Опленцу, уз највише државне почасти. Данас почивају крај осталих чланова династије Карађорђевић.