Српска православна црква прославља Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи.

Празник се везује за светковање Богојављења, празника крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордан, а према новом календару славе се 18, 19. и 20. јануара.

Крстовдан се увијек слави уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

У календару СПЦ није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналазак Часног крста, на којем је Христос разапет на Голготи.

У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.

Крстовданска водица се послије освештања дијели вјерницима и, према обичају, због здравља, чува у кућама.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вјернике, без обзира на који дан у недјељи „пада“.

У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, вјерује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.