Увођење система масовне процјене вриједности непокретноси, има за циљ да се систем успостави на подручју цијеле Републике Српске, да би се идентификовале вриједности, које до сада нису, истакао је директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Драган Станковић.

– Републичка управа финансира објекат, покушава да уведемо масовне процјене вриједности непокретности, да би то донијело бенефите буџету, али и за саме грађане. Битно је да имамо евиденцију о свим некретнинама, морамо да за све вриједности, знамо ко су власници, јер уколико нису, порез на непокретности није правничан – истакао је Станковић.

Додаје да је то обиман посао, који ће трајати најмање пет година.

– Мора се знати шта колико вриједи и чије је власништво. Између 30 и 40 одсто непокретности у Српској није опорезовано – каже Станковић.

Упитан да прокоментарише, зашто то није другачије, Станковић је истакао да још увијек постоје објекти, који су дограђени или нови објекти у једном дворишту, које грађани нису пријавили.

– Стање на терену, некада буде веће него што то грађани заправо пријаве. Овим пројектом, то ће се регулисати – каже Станковић.

Градски менаџер Лакташа, подручја, које је учесник овог пројекта и један од бољих примјера спровођења истог, Милош Гверо, истакао је да су Лакташи први у Српској који су податке Републичке управе и Пореске управе успјели увезати.

– Највеће заслуге за то, наравно припадају Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове. Реализацију овог пројекта, требају све колеге у свим заједницама озбиљно да схвате. Када је ријеч о непописаним подручјима, објекти који најчешће нису евидентирани су куће и помоћни објекти у руралнијим подручјима – каже Гверо за наш Јутарњи програм.

Истакао је да су прије овог система, Лакташи годишње губили око милион и 200.000 КМ на порезима непокретности.

– На крају 2020. године порез на непокретности у Лакташима износио је око 890.000 КМ, док је на крају 2024. године, износио преко 2 милиона КМ – додаје Гверо.