„Одем ја кући и кажем свом оцу. Ћале мој добри, имамо ми пуно ђедовине. Моја породица има земље у Мотикама, Куљанима. Даћу ја свом народу да покажем да је могуће. Од наше земље смо испарцелисали да почнемо са подјелом бесплатних плацева“.

Тако је Драшко Станивуковић признао да нема градске земље коју може да подијели. И тако је постало јасно да је само обмануо младе људе.

Градоначелник Бањалуке већ мјесецима обећава земљу младим брачним паровима. То је немогуће, обавијестиле су га институције. Не може се арчити градска земља као да је ђедовина, па је због тога одлучио да арчи ипак ђедовину.

Док су институције објашњавале да је процес поклањања земље немогућ, он је оптуживао Скупштину која не подржава реализацију његове сулуде замисли. Када нико није престао на режирано лудило, а пријаве се намножиле, Станивуковић је сада одлучио да понуди своју земљу.

Током посљедњих мјесеци тврдио је како град на располагању има 1.000 плацева и нагласио да очекује да ће их бити још више. Оглашавало се Правобранилаштво, правници, одборници, сви су причали како Станивуковић обећава немогуће. За све то вријеме у Градску управу сливали су се подаци пријављених младих брачних парова.

На крају, случајно или намјерно, Станивуковић је признао да од приче да ће град дијелити земљу нема ништа.