Класична централизована држава републиканског типа, дугорочно не може да постоји уколико не постоји једна преовладјујућа нација која се са том државом и кроз њу идентификује као посебна и различита од других нација, написао је Милан Тегелтија, савјетник предсједника Републике Српске Милорада Додика у колумни.

Колумну преносимо у цијелости:

Још од креирања Дејтонског споразума његови творци су рачунали на фактор вријеме, које ће кроз дјеловање фусионих процеса и и тада популарни наратив „реинтеграција“ донијети постепено губљење народних-етничких идентитета Срба, Хрвата и квази-етничких а уствари религијских идентитета „Бошњака“ (прије тога Муслимана), и израстање нове нације „босанске“ , идентификоване са БиХ као посебном државом.

Таквом опредјељењу твораца Дејтона значајно је допринијела чињеница да и сами потичу из такве деетнифициране држављанске нације (САД) , због чега су тај властити примјер, као модел намјеравали аплицирати у БиХ.

Међутим, творци Дејтона су направили крупну грешку, занемарујући чињеницу да у Европи, а посебно источној Европи, такав држављански концепт нације није одржив, јер се појам нације на том подручју чврсто изражава кроз етничку припадност, која твори нацију, а нација потом твори државу.

Још од 1993. године и вјештачког преименовања Муслимана у БиХ у Бошњаке, на конгресу у сарајевском Холидеј Ину бошњаштво је конципирано као национално обликовање религијске групе тј. давање религијској групи етничког односно националног садржаја, који се није могао обликовати на основу језика, писма и свега оног што један етнос-нацију разликује од друге, него је бошњаштво управо обухватило религијску посебност Муслимана у БиХ.

Чак ни творци новог назива Муслимана у БиХ (Бошњаци) нису се усудили да си претенциозно дају име Босанци, из разлога што су били свјесни да таква концепција у коначници негира и обесмишљава суштински намјеру етнообликовања БиХ Муслимана као етно посебности, која је већ својим оснивањем претендовала да на територији БиХ формира државу засновану на постулатима исламске државе конципиране у Исламакој Декларацији Алије Изетбеговића.

Према томе конципирање бошњаштва у својој коначници имало је за циљ да се на квази-етничком основу или боље рећи кроз маску етно-националног уствари формира исламска држава на територији БИХ.

Свјесни да концепт државе која би била држава муслиманског народа на тлу Европе, није нешто што може бити прихваћено од остатка Европе, прибјегли су етнифицирању Муслимана у БиХ, дајући им други назив привидно идентификован са БИХ а задржавајући религијаки садржај тог народа као његову основну одредницу.

Након што је вријеме након Дејтона показало да се на тлу БИХ не може направити држава која би била заснована на концепту исламизма а да буде прихваћена као таква у Европи, прибјегло се идеолошком концепту боснификације Бошњака, Срба и Хрвата кроз тзв. грађански концепт, који снажно заговарају неки водећи бошњачки интелектуалци (Русмир Махмутћехајић, Сенадин Лавић итд.) и неке политичке опције у БиХ.

Такав концепт уствари наслања се на првобитну идеју твораца Дејтона о једној босанској нацији која тек треба да настане процесима „реинтеграције“.

Међутим вријеме је показало да БиХ само јача националне идентитете Срба и Хрвата и да је степен њихове националне освијештености такав да било какав покушај боснификације њоховог српског или хрватског националног идентитета само јача те српске и хрватске идентитете.

Концепт једне држављанске нације није успио ни у Југославији, која је имала неупоредиво више хомогенизирајућих фактора од БиХ, па се не може разумно претпоставити да процес боснификације има икакву шансу у БиХ.

Напротив он може само створити додатни отпор према БиХ као држави.

Државе као БиХ, које су суштинаки државе без нације, могу опстати само на принципу конфедерације или федерације нација на снажном консоцијацијском моделу организовања.

Сваки покушај централизације и преласка граница консоцијације је пројекат урушавања БиХ, која као држава може да опстане само прихватањем властитог дефицита нације, којег надомјештава конфедерално-консоцијациским консензусом на бази заједничких интереса.