Православни хришћани у суботу обиљежавају Михољске задушнице и према вјеровањима и традицији, обићи ће гробове, запалити свијеће и у храмовима дати помен својим преминулима.

Вијерници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај гријехова.

Ова прича патријарха Павла многе је постидјела: „Не знате ви, дјецо моја, шта значи глад“

Задушнице су увијек у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недељу, провео у гробу.

Осим Михољских или јесењих, у календару СПЦ-а постоје још и Духовске или љетње, прољећне – у седмици прије почетка Великог поста и Митровске или зимске. У цркви се на задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова:

Назире ли се крај Михољском љету: Објављена прогноза

„Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих!“

У цркву на литургију у суботу потребно је понијети:

– кувано жито

– црно вино

– свијећу за жито

– свјећица за сваког упокојеног или једна већа за све

– списак имена ваших упокојених рођака и пријатеља.

На Задушнице се у црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника.

Ако сте тог дана заузети, живите далеко од гробља и не можете изаћи на гробље, можете увијек да одете у цркву, гд‌је се одслужи помен.

Змија у снијегу: Народно вјеровање каже да је то знак

Молитва за упокојене:

„Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вјечни, и све упокојене у побожности и вјери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише ријечју, или д‌јелом, или мишљу. И усели их у мјеста свјетла, у мјеста свјежине, у мјеста одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, гд‌је гледање лица Твога весели све од вијека свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вјечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.“