НЕСХВАТЉИВИ безбједносни пропусти приликом убиства краља Александра. Југословенској држави било скупо да пошаље српске полицајце у Марсељ 1934. године. Вожња у отвореном ауту показала се као кобна грешка.

Краљ Александар Први Карађорђевић није желио да умре у кревету, од старости. Маштао је да ће живот окончати борећи се за свој народ. Тако је и било. Вођа, који је са српским ратницима преживио многе голготе у Првом свјетском рату, настрадао је у Марсељу 9. октобра 1934, током дипломатске посјете Француској. Убили су га завјереници из усташког покрета Анте Павелића.

Припадници усташког покрета и македонске организације ВМРО покушали су два пута раније да ликвидирају краља Ујединитеља. Атентат у Марсељу само је наставак неуспјелог покушаја из Загреба. И марсељски атентат припреман је у усташкој „кухињи“. Главни инспиратор био је усташки вођа Анте Павелић, подсјећа Нпортал.

Атентатор Владо Черноземски је убрзо преминуо од рана задобијених од полиције и бјесне руље која га је напала. Остали саучесници Звонимир Поспишл, Иван Рајић и Мијо Краљ осуђени су на доживотну робију. Утврђена је одговорност Павелића. Француска је тражила изручење Павелића, који је у то вријеме био у Италији, али Мусолини је одбио да га преда. Ухапсио га је, само да би отклонио компликације.

Француска је признала своју одговорност, тиме што је смијенила шефа државне безбједности, као и челнике полиције у Марсељу. У француској јавности се говорило да је најлојалнији савезник Француске погинуо на њеном тлу, јер га она није довољно заштитила.

Свјетска штампа нашироко је писала о овом убиству. Док су једни жалили убијеног краља и тражили убице, јавност сила Осовине демантовале су сваку везу са атентатом и тобоже „непознатим“ завјереницима.

Колико је атентат погодио свеукупну јавност, довољно говори и чињеница да се тим поводом у америчкој штампи огласио и Никола Тесла.

Познато је да се он ријетко и готово никада није политички изјашњавао. Зато је занимљиво писмо, које је убрзо послије атентата, славни научник упутио уреднику „Њујорк тајмса“ због клеветања краља Александра. „…

– Ја сам рођен у Хрватској. Хрвати и Словенци никад нису били у позицији да се боре за своју независност. Срби су били ти који су се највише борили и цијена извојеване слободе плаћена је српском крвљу. Истинољубиви Хрвати и Словенци тога се сјећају са захвалношћу – пише Тесла.

– Откако је напорима краља Александра уједињена, Југославија је била нападана од политичких непријатеља, који су све учинили да је разбију. Смрт краља уздрмала је земљу до темеља, али се непријатељи Југославије узалуд надају њеном разбијању. Племенита крв великог човјека само ће доприњети јачању заједништва.

– Александар ће увијек живјети у сјећању свог народа као херојска фигура, попут Вашингтона и Линколна – као Вашингтон, способан и неустрашив генерал који је ослободио своју земљу, и Линколн, мудар вођа и патриота који је завршио у мучеништву “ – писао је крајем 1934. године Никола Тесла.