Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је Срни да ће Српска у наредном периоду наставити градити партнерске односе у региону и шире, те поручио да условљавања на европском путу за Српску неће бити прихватљива.

– Ми смо за чланство у ЕУ и наш је став јасан – поштовање уставног уређења БиХ и механизма координације. У том партнерском односу можемо сарађивати, док условљавања за нас нису прихватљива – рекао је Вишковић.

Он је нагласио да је на првом мјесту Република Српска и да ниједна услуга било ког типа не може бити замјена за Српску и њене уставне надлежности, од чега нема одрицања.

– Нема цијене да се одрекнемо наших надлежности због било каквог статуса или позиције – рекао је Вишковић.

Вишковић је подсјетио да у ЕУ има велики број земаља сличних уставних уређења као што је БиХ, попут Белгије, које имају области, регије, кантоне са скоро свим атрибутима власти и могу да функционишу као такви у ЕУ.

– Зашто не би могла БиХ да буде чланица ЕУ са два ентитета и три конститутивна народа како је то Дејтоном и прописано – рекао је Вишковић.

Он је оцијенио додјељивање кандидатског статуса БиХ за чланство у ЕУ као политичку услугу, имајући у виду да је ЕУ дала Украјини кандидатски статус, условно речено, преко реда и без процедура.

Вишковић је истакао да ће Српска наставити градити партнерске односе посебно са земљама са којима домаћи привредници имају више него озбиљну сарадњу, а Србија је на првом мјесту.

Он је навео да Република Српска са Мађарском има више него коректну сарадњу и да му посебно имопонује то што му је мађарски премијер Виктор Орбан честитао избор на ову дужност имајући у виду да је Мађарска пуно јача европска земља која ипак признаје партнерски однос са Српском.

Вишковић је додао да Република Српска има добре односе и са Хрватском, Црном Гором, Италијом, Њемачком, Аустријом гдје привредници из Српске имају озбиљну сарадњу.

Премијер Српске је навео да не треба занемарити односе које Српска има са Русијом, Кином и ЕУ, истичући да Српска нема проблем ни са једном земљом нити то жели.

– Некада дођете у позицију да уплитање неког појединца на неки начин поремети односе, али ми то не доживљавамо на начин да су поремећени наши односи ни са САД нити са Њемачком, као ни са било којом другом дестинацијом. Сматрамо да је то појединачно дјеловање и никада се не односимо према тој земљи као према том појединцу. Појединац може бити неко кога не волимо или неко ко није добро дошао, али то не значи да ми не волимо ту земљу или да са том земљом нећемо да сарађујемо – рекао је Вишковић.

Говорећи о америчкој донацији 80 милиона долара невладином сектору у БиХ за борбу против наводног руског утицаја, Вишковић је најавио да ће невладин сектор бити уређен, без икакве дискриминације.

Вишковић је рекао да је Србија у тој области ишла са тим да, ако се остварује профит, да се држави на то плаћа порез.

– Тако је свугдје у свијету и тако нешто се мора успоставити и у БиХ – рекао је Вишковић.

Он је поставио питања гдје је тих 80 милиона долара, коме је дат тај новац, за које услуге, шта је за то требао прималац да уради, да ли су на та средства плаћене обавезе према друштву, те оцијенио да је више него дрско тако нешто радити у другој земљи.

– Када смо прије неколико година преписали амерички закон о невладином сектору у којем смо само измијенили дио гдје је писало САД и ту ставили Република Српска – први који су интервенисали да се тај закон не донесе биле су САД – навео је Вишковић.

Амерички Конгрес одредио је од 2017. до 2022. године 1,5 милијарди долара подршке у оквиру Фонда за борбу против руског утицаја, а за БиХ чак 80.846.580 долара, наведено је у извјештају Фонда.