Влада Републике Српске на чијем сам челу био остварила је запажене резултате у изазовним политичким и економским условима, те посебно сложеним међународним околностима, изјавио је манадатар за састав нове Владе Републике Српске радован Вишковић на посебној сједници Народне скупштине Српске.

– План рада који сам изложио у децембру 2018. године, у значајној мјери је морао бити модификован, прво због пандемије вируса корона, која нам је потрошила скоро двије године, 2020-ту и 2021. годину, те сукоби у Украјину, који су донијели нову кризу, којом смо се бавили цијелу 2022. годину. Међутим, и поред тога, могу да кажем да сви економски и фискални показатељи Српске указују да смо успјели у првом реду да очувамо здравље наших грађана, што нам је било најважније, а онда и да очувамо радна мјеста и привредне субјекте, те да додатно повећамо запосленост – рекао је Вишковић.

Он је истакао да су започели бројне структурне реформе и велике инфраструктурне пројекте, које ће завршити у наредном мандатном периоду.

– Наш заједнички циљ и задатак и даље јесте јака, стабилна, просперитетна Српска, са пуним, дејтонским институционалним капацитетима, са којима ће бити у стању адекватно одговорити на све захтјеве њених грађана. Сигурно је да ћемо се и у наредном периоду, посебно због веома изазовног међународног окружења, сусретати и даље са бројним потешкоћама и изазовима, али позитивни трендови које биљежи Српска дају нам за право да чврсто вјерујемо да ће вријеме које је испред нас бити обиљежено даљим позитивним кретањима и економским напретком – рекао је Вишковић.

Вишковић је поручио да је, као што је већ рекао, пандемија вируса корона, у првом реду, а касније и економска криза узрокована сукобом у Украјини, утицала „да смо у неком периоду морали да одступимо од нашим планираних политика и да у потпуности промјенимо приоритете у раду Владе Српске“.

– Сумирајући данас све урађено, могу истаћи да смо, поред бриге за здравље наших грађана, највећу пажњу посветили привреди, повећању њене конкурентности и продуктивности, те очувању запослености и повећању плата радника, радећи заједно са нашим социјалним партнерима, са пословном заједницом и синдикатом – истакао је Вишковић.

Он је нагласио да су у оквиру пореске реформе растерећења рада од 2018. године до данас извршили вишеструко растерећења рада.

– Дошло је до повећања основног личног одбитка са 200 КМ на 1.000 КМ, смањења збирне стопе доприноса са 33 одсто на 31 одсто, смањења стопе пореза на доходак од личних примања са 10 одсто на 8 одсто, те повећање личног одбитка за издржаване чланове породице у 100 одстотном износу – прецизирао је Вишковић.

Према његовим ријечима, укупни ефекти пореског растерећења рада износе око 415 милиона КМ годишње.

– То практично значи да се Влада Српске годишње одриче тог износа у корист радника. Уједно, у посматраном периоду, порески клин, који одражава пореско оптерећење, односно учешће пореза и доприноса у бруто плати, смањио се са 38,5 одсто на 34,1 одсто, посматрано за нето плату од 1.000 КМ. Поређења ради, порески клин у Србији износи 38,1 одсто, Хрватској 39,2 одсто, а у ФБиХ 42,6 одсто посматрано за просјечну плату – објаснио је Вишковић.

Вишковић је навео да је код пореза на добит извршено проширење олакшице по основу улагања у производњу, чиме се Буџет годишње одриче око 5,4 милиона КМ у корист пословних субјеката.

– У претходне три године на овај начин је растерећена привреда за око 16 милиона КМ. У области непореских прихода укинуто је неколико веома значајних давања, тако да је укупан ефекат смањења непореских давања 30,5 милиона КМ на годишњем нивоу, тако да су и та средства остала привреди и грађанима – рекао је Вишковић.

Вишковић је нагласио да је просјечна плата након опорезивања са 857 КМ 2018. године, повећана на 1.198 КМ у октобру 2022. године, односно за 39,8 одсто.

– Број запослених је за 266.309 лица 2018. године повећан на 284.260 лица у 2022. години, односно за 6,7 одсто, док је број осигураника са 304.024 лица 2018. године повећан на 326.047 лица или за 7,2 одсто. Број незапослених лица је са 105.793 лица 2018. године смањен на 66.504 лица у септембру 2022. године или за 37,1 одсто. Све наведено доказује да смо у потпуности, без обзира на пандемију вируса корона и економске посљедице сукоба у Украјини, одговорили на наш први циљ, односно повећање конкурентности и продуктивности привреде Српске са циљем повећања плата – поручио је Вишковић.

Говорећи о здравственом систему који је у претходном периоду акумулирао неизмирене обавезе, Вишковић је истакао да су у мандатном периоду који је иза нас, и поред свих изазова са којима су се сусрели због вируса корона, успјели да очувају здравље грађана, што им је био основни задатака.

– Успјели смо да поред тога, зауставимо даље акумулирање неизмирених обавеза. Поред наведеног, успјели смо додатно да ојачамо фискалну одговорност у здравству, уводећи дио здравствених установа, првенствено домова здравља, у трезорски систем. Такође, усвајањем законске регулативе, односно Закона о здравственој заштити и Закона о здравственом осигурању, додатно смо унаприједили права грађана и пацијената приликом остваривања права на здравствену заштиту. На основу свега урађеног, могу рећи да смо у мандату који је иза нас здравствени сектор учинили фискално одрживим, али у наредном периоду пред нама је још доста посла, о чему ћу много детаљније, нешто касније – рекао је Вишковић.

Вишковић је казао да су неефикасност јавног сектора дефинисали првенствено кроз неефикасност јавних предузећа, а унапређење јавне управе Српске, везивали су за њену дигитализацију.

– Сада, након четири године мандата, могу да кажем да смо направили искорак по питању стварања услова за реформу јавних предузећа. Влада Српске усвојила је веома детаљан и свеобухватан акциони план за реформу јавних предузећа у Републици Српској, иза кога је двогодишњи рад домаћих експерата и међународних експерата из међународних финансијских институција, тако да ће пред новом Владом Српске бити задатак да поштујући динамику дату акционим планом, реализују све предвиђене активности – изјавио је Вишковић.

Са друге стране, навео је Вишковић, успостављен је систем за координацију надзора јавних предузећа у Републици Српској, којима је додијељен статус предузећа од посебног интереса за Српску, као и онима у којима Влада Српске врши функцију скупштине акционара.

– Циљ успостављања система за координацију јесте јачање надзора и доприноса економском развоју Српске. Систем за координацију подразумијева оснивање организационе јединице за координацију надзора јавних предузећа у Генералном секретаријату Владе, што ће бити један од првих задатака нове Владе Српске. Према томе, могу да кажем да смо направили искораке по питању реформе јавних предузећа, да смо дефинисали јасан правац реформи у наредне двије године и да ћемо бити максимално посвећени да планирани посао завршимо у дефинисаним роковима – оцијенио је Вишковић.

Пандемија вируса корона, која је Влади одузела готово двије године мандата, те економски изазови сукоба у Украјини, којима су се бавили цијелу 2022. годину утицали су да су се неке приоритети морали одложити за неки наредни период.

– Управо један од тих приоритета је Унапређење јавне управе и њена дигитализација. Прилагођавање образовања и тржишта рада потребама привреде је континуиран процес. Претходни мандатни период смо активно са пословном заједницом радили на овом веома изазовном и дуготрајном задатку и сигуран сам да су показатељи са тржишта рада доказ да смо на добром путу, посебно што је наш основни економски задатак у вриједме пандемије вируса корона био очување запослености. Међутим, и даље, готово сви привредници, без обзира на привредну грану из које долазе, истичу проблем недостатка квалитетне радне снаге, тако да ће овај приоритет и даље бити у врху приоритета нове Владе Српске – поручио је Вишковић.

Вишковић је поновио свој став из експозеа у децембру 2018. године да побољшање демографске позиције Српске захтијева дугорочне политике, а не политике само на мандатни период једне Владе.

– Могу рећи да смо у претходном мандатном периоду посебну пажњу посветили младим људима и мјерама подршке родитељству. Међутим, неповољни демографски трендови захтијевају да у свим политикама демографска компонента мора бити ускучена, јер демографска обнова мора бити приоритет свих приоритета у Српској – поручио је Вишковић.

Према његовим ријечима, истраживање, развој, иновације и дигитална економија су други од седам приоритета којем у претходном мандатном периоду нису успјели да посвете довољну пажњу, а један је од најважнијих за повећање продуктивности укупне економије Српске.

– С тим у вези, ово ће бити једна од важнијих економских приоритета нове Владе Српске. И на крају, када говорим о седмом приоритету из претходног мандатног периода, а то су Европске интеграције, регионална и међународна сарадња, сматрам да смо у мандатном периоду 2018-2022. година заједничким радом представника Српске на свим нивоима власти, успјели да Републику Српску додатно позиционирамо, у веома изазовном регионалном и међународном окружењу, на што сви заједно морамо да будемо посебно поносни – рекао је Вишковић.

Вишковић је истакао да су опредјељење Владе Српске за европске интеграције и испуњавање обавеза из мишљења Европске комисије, у складу са уставним надлежностима, те усвојеним механизмом координације, активности на којима ће и даље наставити предано да радимо.

– Све наведено можемо и додатно да потврдимо анализом макроекономских и фискалних показатеља, посебно поредећи 2018. и 2022. годину. Стопе реалног раста бруто домаћег производа су од 2019. до 2021. године износиле 2,5 одсто, -2,5 одсто и 6,9 одсто, респективно, а процјене за 2022. годину су 4,4 одсто. Треба подсјетити да је реални пад бруто домаћег производа Републике Српске за 2020. годину од 2,5%, у периоду пандемије вируса корона, најмањи пад у свим земљама региона, послије Републике Србије – прецизирао је Вишковић.