НОВОСТИ

НАРОДНО ВЈЕРОВАЊЕ О ДРВЕЋУ: Глог против вампира, јабука симбол љубави и пријатељства |

ЗАДУЖБИНА ОБИЛИЋА ПРЕД БОЈ НА КОСОВУ Мјесто гдје речено: Милош ти је, мајко погинуо |

ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ РАЗЛОГ ЗАШТО СРБИ ПОШТУЈУ ПРАЗНИКЕ СВЕТИХ ПЕТКИ Царица Милица надмудрила султана Бајазита или ЧУДА СВЕТИТЕЉКИ |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ |

КРВАВА ХРОНИКА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ Усташе отимале мушку дјецу за своје јањичаре! |

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ОБАВЈЕШТАЈАЦ Уз раме са хашким сужњима Младићем, Павковићем, Лазаревићем |

НЕМА СПОРА ДА ЈЕ У НДХ НАД СРБИМА ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД Смислила га и спровела држава |

НИЈЕ БИО СПРЕМАН НА ТРУЛЕ КОМПРОМИСЕ Ратник на бојном пољу трагања за истином и правдом |

У МРКОЊИЋ ГРАДУ ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ МАСОВНИХ ГРОБНИЦА Међу 181 жртвом и 10 жена |

ДЈЕЧАК ЗВЈЕРСКИ УБИЈЕН само зато што је био Србин: Стомак му је био пререзан у облику крста |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ

24/03/2026

Љубитељи српске епске поезије знају да је поред Бановић Страхиње постојао још један Бановић, такође, јунак, али који је у свијести народа, па чак и оних добрих познаваоца историје – мање познат.
Био је то Секула Бановић. Он је главни протагониста пјесме „Бановић Секула и Јован Косовац“. И о Секули Бановићу постоји мало трагова, а управо ово народно предање је очувало успомену на још једног Бановића.
Секула Бановић је назван Секулом Сењанином у двије народне пјесме и то у пјесми „Љуба и сестра спасавају Секула Сењанина“ и у пјесми „Повријеђени понос младога Секула Сењанина“.
Као и многи српски јунаци и Бановић Секула имао је надимке, а један од моћнијих био је надимак „Дјете – јунак“, а такође, као и остали српски јунаци био је повезиван са змајевима, подсјећа Курир.
Подсјетимо, значење змаја у српкој митологији има позитиван предзнак. Оно око чега су антрополози сагласни је да су митови и легенде о змајевима настале у разним културама и то независно једна од друге. Тако срећемо појам змаја у многим културама и религијама.
Многе басне, бајке, народна предања и народне епске пјесме свједоче у корист добробити змајева: „“Штогод има Србина јунака, свакога су одгојиле виле, многога су змајеви родили“.
А када говоримо о историјској подлози за лик Секуле Бановића, претпоставља се да се ради о Јаношу Секељију. Историјски подаци кажу да се поуздано зна да је губернатор Краљевине Угарске Јанко Сибињанин (Јанош Хуњади) 1446. поставио „за бана Славоније свога рођака Јанка Секулу“.
Подсјетимо, Бановић Страхиња везује се за Косовски бој 1389. године, док се Бановић Секула спомиње у Косовском боју 1448. године. Такозвана, Друга косовска битка је вођена од 17. октобра до 20. октобра 1448. године на Косову пољу између снага краљевине Мађарске (ојачаних влашким одредима) предвођених Јаношом Хуњадијем са једне и Турака Османлија предвођених Муратом ИИ (1421—1451) са друге стране.
„Вино пију два добра јунака
У Сибињу граду бијеломе: Једно ми је од Сибиња Јанко А друго је Бановић Секула. Кад се хладног напојише вина, Те им винце огријало лице, Онда рече од Сибиња Јанко:

 

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести