Песму „Сарајевски атентат 1914“ написао је у затвору. Неки кажу да ју је урезао сопственим ноктима, а други да је то урадио кашиком.

Гаврилу Принципу је било јасно шта га чека послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда, па је на лицу мјеста покушао самоубиство, које је присебни пролазник спријечио тако што му је избио пиштољ из руке. Након тога, Принцип је ухапшен и затворен.

Уз Принципа, на лицу мјеста су ухапшени и други завјереници, али током полицијског испитивања ни он ни Недељко Чабриновић нису повредили закон ћутања.

Гаврило Принцип је током саслушања изјавио да није сигуран гдје је циљао и да ли је погодио жртве, јер су га пролазници одмах након пуцњева почели ударати.

Током заточеништва, Принцип је поново покушао самоубиство, овог пута користећи цијанид, али поново није успио. Током суђења, Гаврило је био тих и повучен. Такође је остао вјеран Црној Руци, притом одбијајући да окриви било коју организацију за атентат. Није показивао било какво кајање поводом атентата, подсјећа портал Башта Балкана.

Гаврило Принцип је проглашен кривим. Важећи закон је онемогућавао извршење смртне казне на било ком затворенику млађем од двадесет година на дан извршења злочина. Његов тачан датум рођења није могао бити утврђен, те је он осуђен на максималних двадесет година робије.

Затворску казну издржавао је у Аустрији. Као резултат лошег здравственог стања у коме се налазио, ампутирана му је рука. Током боравка у затвору, често је премијештан из своје самице у затворску болницу, јер је боловао од туберкулозе, од чијих последица је и умро, 28. априла 1918. у затворској болници. Није познато мјесто гдје је сахрањен.

Пјесму „Сарајевски атентат 1914“ написао је у затвору. Неки кажу да ју је урезао сопственим ноктима, а други да је то урадио кашиком.

Први пут је објављена 17. марта 1919. године, послије Првог свјетског рата, у листу „Звоно“, под насловом „Сарајевски атентат 1914“.

Сарајевски атентат 1914

Тромо се вријеме вуче
И ничег новог нема,
Данас све ко јуче
Сутра се исто спрема.

И мјесто да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.

Ал’ право је рекао прије
Жерајић соко сиви:
„Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек“ живи!“