Новоформирани Народни фронт Јелене Тривић на овдашњој политичкој сцени поставио се као странка која је “закрвила” и са власти и са опозицијом и која, судећи према првим реакцијама с обје стране политичког спектра, неће имати много коалиционог потенцијала.

Након што је јуче у Бањалуци одржана Прва редовна скупштина Народног фронта, којој није присуствовао ниједан представник садашње опозиције у Српској, наметнуло се логично питање о томе какви су домети Народног фронта и може ли та странка, с односом који тренутно има с постојећим опозиционим снагама у Српској, рачунати на било какав озбиљнији изборни резултат.

Иако је раније најављивао да ће доћи на Скупштину Народног фронта, вршилац дужности предсједника СДС Милан Миличевић није крио револтираност након што је посланик те странке у Народној скупштини Републике Српске, Александар Трнинић, прије пар дана објелоданио да прелази у редове нове странке Јелене Тривић.

– На неке раније преласке из СДС сам остао суздржан и стрпљив, али је сада црвена линија пређена. СДС и ја лично смо пружили Јелени Тривић, као заједничком опозиционом кандидату за предсједника Републике Српске, јасну, искрену и максималну подршку широм Републике Српске. Њену кампању је изнијела СДС уз подршку ПДП и Листе за правду и ред Небојше Вукановића, али сви знају да те кампање без СДС не би могло уопште бити – поручио је Миличевић након објаве да Трнинић прелази у Народни фронт.

Заслијепљеност личним амбицијама

Лидер СДС објавио је и то да је користио сваку могућу прилику да, како је навео, јавно укаже на то да уситњавање опозиционог дјеловања само користи тренутној власти у Републици Српској, али да то неки, према његовим ријечима, нису жељели да схвате нити да чују, заслијепљени својим личним амбицијама.

– Направити политичку партију као симбиозу политичких незадовољника из различитих политичких партија, који нису остварили своје личне амбиције, које су често у потпуном нескладу с њиховим објективним способностима и очекивати да они буду снага која ће промијенити ову накарадну власт у Републици Српској, наивност је и потпуна заблуда – поручио је Миличевић.

Предсједник ПДП Бранислав Бореновић такође је истакао да “није било услова” да јуче оде на Скупштину Тривићкиног Народног фронта, иако је добио позив.

– Нема услова за наше присуство након свих ових дешавања, доста турбуленција, тензија, прелазака. Међу нама тренутно нема никаквих односа. Она је напустила, отишла, до данас немам прави одговор зашто је то урадила и сматрам да не постоји довољно велики изговор за то, након заједничке борбе и вриједности које смо дијелили претходних година – рекао је Бореновић.

Он је закључио да “начин формирања нових опозиционих партија доноси штету управо опозицији”, те да ће, без обзира што ће потенцијално у будућности умјесто досадашње три бити четири или више опозиционих странака, остати исто бирачко тијело, односно да “нема нових гласова”.

– Од тога ће корист имати искључиво и само владајући режим, Додик и СНСД, па се поставља и питање стварног смисла опозиционог дјеловања нових странака – рекао је Бореновић.

Отупљивање оштрице опозиције

Ништа блажи према својој дојучерашњој опозиционој саборки није био ни лидер Листе “За правду и ред” Небојша Вукановић. Он је истакао да чак није ни добио позив за присуство Скупштини Народног фронта.

– Нисам ни добио позив. Она га је слала наводно на неку мејл адресу коју ми не користимо, а незваном госту мјеста нема. Да је хтјела да ме позове, знала је број телефона. Покупила је људе који су нас продали у Зворнику, омогућили изборну крађу, који се према нама понашају као према највећем непријатељу. Она их узима у своје окриље, међу првим сарадницима. Није коректно. Треће, не слажемо се с тим концептом на коме Јелена гради странку. Не можете отимати све редом од оних који су вукли вашу кампању, па онда очекивати конкретну сарадњу – рекао је Вукановић за Српскаинфо.

Политички аналитичар Небојша Тојагић за Српскаинфо каже да први кораци које је Тривићкин Народни фронт повукао након свог оснивања, а то је “превлачење” појединих опозиционих посланика и одборника у своје редове, не пружа много наде у то да је на предстојећим изборима могуће заједничко дјеловање опозиције против садашње власти.

– Отприлике већ знамо колико је то неко опозиционо бирачко тијело у Републици Српској. Кад је то тијело јединствено можемо се нечему надати у смислу промјена или бољег резултата опозиционог блока. Међутим, кад се то бирачко тијело разбије на више политичких субјеката, онда и надања драстично опадају – каже Тојагић.

Он тврди да се по принципу „спојених посуда“ већ сада може закључити да формирање Народног фронта, који се прави од чланова досадашњих опозиционих странака, дефинитивно показује да у наредном периоду треба очекивати даље „отупљивање“ оштрице опозиционог дјеловања у Српској, односно да ће, како каже, доћи до фазе кад се неће моћи довољно јасно „уцртати“ пут сарадње између опозиционих странака.

– Јако је тешко да након свега очекујемо неки заједнички наступ опозиције на наредним локалним изборима. Тим прије што смо видјели да Народни фронт Јелене Тривић, у неким сегментима, дијели политичка стајалишта с владајућим странкама у Србији док се неке друге странке у опозиционом блоку чак и не оглашавају поводом тога. Осим овог преузимања опозиционих посланика и људи из јавног и политичког живота, ту имамо и другачији концепт политичког дјеловања. У свјетлу тога, очекивати неку заједничку причу о заједничким кандидатима на предстојећим локалним изборима дјелује прилично нереално, а  прича о заједничком изборном наступу опозиције дјелује потпуно затворена – сматра Тојагић.