ВОЂЕЊЕ СРПСКЕ ЈЕ ПРЕТЕШКА ЛЕКЦИЈА ЗА ЈЕЛЕНУ ТРИВИЋ!
04/06/2022
Огроман је број негативних реакција које на друштвеним мрежама имају Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, лидери СДС-а и ПДП-а.
Доктор Драган Ђокановић
Очигледно је да их Срби не воле.
Е, када вас та два крајње непопуларна политичара подрже, примјера ради, као кандидата за функцију предсједника Републике Српске, као што су то урадили у случају Јелене Тривић, онда сте, врло вјероватно, осуђени на неуспјех.
Али, хајде да госпођи Тривић занемаримо те двије мане (а огромне су), него да погледамо и проанализирамо њену најновију изјаву (коју је јуче објавио један бошњачки портал):
„Све ово вријеме тврдим да је тема враћање надлежности обична фарса, квазиполитичка тема, квазинационална прича од које нико у РС није имао користи. Позиција РС је додатно угрожена због тога што је неко мислио да ће из овог извући политичку корист за изборе. Оно чему су се додатно надали било је пристајање опозиције на још једну квазинационалну причу јер ће нас ето они оптужити за издају. То се није десило, опозиција је, како сада видимо донијела исправну одлуку јер није учествовала у једној испразној фарси“.
Зашто је за госпођу Јелену Тривић покушај враћања надлежности „обична фарса“?
Зато што покушај није успио, или зато што је уопште покушано да се нешто учини?
Ако ликује над тим што покушај није успио – показује да не познаје свој народ којем жели да буде лидер, јер је народ у Српској за враћање надлежности.
Ако госпођа Тривић жали што покушај враћања надлежности није успио (а у томе бих се одмах сложио са њом, јер је и мени искрено жао), требало би, као кандидат за највишу српску функцију у Српској, да током своје предизборне кампање каже како да тај пројекат успије.
А ако не зна како да покушаји враћања надлежности Републици Српској успију, зашто онда жели да буде предсједник Републике Српске? Јер предсједник Републике Српске у садашњој политичкој ситуацији има вриједност коју има госпођа Цвијановић као актуелна предсједница. Апсолутно је подређена Српском члану предсједништва БиХ.
Жели ли да буде таква и госпођа Тривић?
Да буде подређена Милораду Додику?
Или да буде подређена крајње непопуларном Мирку Шаровићу?
Можда да буде подређена Младену Иванићу којег СДС (очигледно странка на издисају) спомиње као свог најновијег кандидата, без обзира на све његове политичке потезе које је повлачио против Републике Српске?
Постављам (још једно) питање: Ако се кандидат за предсједника Републике Српске, у старту предизборних активности, поставља у улогу будућег аутсајдера, као што то чини Јелена Тривић, зашто би бирачи изабрали таквог кандидата за свог предсједника?
Из њене јучерашње изјаве да се закључити да Јелена Тривић има проблем са прихватањем политике враћања надлежности Републици Српској. Из исте изјаве се види да јој ни логично расуђивање није јака страна, према томе:
Не хватајте се, Јелeна, у коло којем нисте дорасли. Не само што то може бити катастрофално за Вас, неголи и за све нас у Српској. Проучите мало „случај Зеленски“.
Ипак је вођење Српске претешка лекција за неприпремљену политичарку Јелену Тривић.
