Обиљежавање 30 година постојања Републике Српске изузетно је велики јубилеј, јер показује сву снагу и жилавост једне државотворне идеје и вриједности које баштини Српска, рекао је Срни редовни професор Универзитета у Источном Сарајеву Драго Вуковић.

30 година постојања Српске

Вуковић је истакао да је 30 година постојања Српске велики јубилеј из више разлога.

„Први је у чињеници да је ово прва српска заједница државотворног типа са ове стране Дрине и као таква представља праг испод кога се не може ићи када је ријеч о српским националним интересима у БиХ“, навео је Вуковић.

Према његовим ријечима, други разлог је у амбијенту у коме се развијала и расла, јер је било много спољних и унутрашњих фактора који су били против Републике Српске.

„Оно што је неоспорна и најважнија чињеница за настанак Српске, јесте свијест српског народа да само уједињени и окупљени око суштинских вриједности вјере, традиције, саборности и духовности могу опстати у БиХ. То јединство нажалост данас није као тих деведесетих година, али та политичка и духовна супстанца је ипак сачувана“, навео је Вуковић.

Као трећи разлог који даје посебан значај овом јубилеју, Вуковић наводи чињеницу да је Република Српска од потписивања Дејтонског споразума имала у међународној заједници, посебно у њеном институционалном облику присутности, главног противника који је битно успоравао њен развој.

Он је рекао да су судије Уставног суда, високи представници, контакт групе и други били главни генератори кризе унутар БиХ, јер су сврставајући се само на једну страну, потпуно дестимулисали било какву потребу за развој унутрашњег дијалога међу носиоцима политичких и других улога три конститутивна народа.

„Таква срамотна улога међународне заједнице је незабиљежена у историји међународних односа. Штета је нанесена не само Републици Српској него и БиХ, јер сам сигуран да би се ова држава брже развијала без тог међународног туторства. Срамота је да у 21. вијеку имамо међународни протекторат“, навео је Вуковић.

Он је истакао да због свега тога овај јубилеј показује сву снагу и жилавост једне државотворне идеје и вриједности које баштини Република Српска.

„Њен опстанак није упитан ни у БиХ нити ван ње, уколико се БиХ као сложена земља не може сачувати. Увјерен сам да бх друштво може опстати само као државна заједница три народа и два ентитета, као заједница без мијешања страног фактора, као друштво толеранције, консоцијацијско друштво у коме неће бити могућа доминација једног народа над другим и трећим“, рекао је Вуковић.

Он је навео да БиХ не иде у том правцу, што најбоље говори актуелна политичка криза усмјерена из Сарајева против Републике Српске.

„Кризе буду и прођу, државе и друштва трају и послије њих, а за трајање Републике Српске од пресудног су значаја два фактора. Први је у њеном економском развоју и самоодрживости, а други је у љубави њених грађана према њој“, навео је Вуковић.

Он је истакао да Република Српска има све услове за брзи економски и друштвени развој, да има ресурсе, природна богаства, људе са знањем, демократске институције.

„Ипак мислим да је најважнији тај патриотизам који је изнад свих политичких и других интереса. Сјећам се ријечи академика Косте Чавошког који је рекао да се Југославија распала јер је истински нико није волио. Само љубав према отаџбини може је сачувати“, навео је Вуковић.

Српски посланици прогласили су 9. јануара 1992. године Српску Републику БиХ, која ће касније бити именована као Република Српска, као одговор на намјеру Муслимана и Хрвата да се издвоје из Југославије те као реакцију на стално прегласавање Срба на свим нивоима у БиХ.

Скупштина српског народа прогласила је стварање данашње Републике Српске прије било каквих међунационалних сукоба и прије почетка грађанског рата у БиХ.