Српска православна црква данас прославља дан Свете великомученице Екатерине, страдале хришћанке велике памети и образовања.

Света Великомученица Екатерина Александријска је ранохришћанска мученица и светитељка с краја 3. вијека. Према предању, у једној својој визији Исус Христ јој је даровао прстен, што је она протумачила као знак да свој живот треба да посвети Богу. Била је врло образована, и веома је добро познавала грчку филозофију, медицину, реторику и логику.

Према предању, цар Максенције је једном приликом позвао 50 мудраца и организовао расправу у којој би се расправљало о вјери. У тој расправи Екатерина је однијела побједу, а цар Максенције је као казну наредио да се свих 50 мудраца спале. Пред смрт, на Екатеринин наговор, ови мудраци су примили хришћанство и исповиједили се.

Екатерина је била ухваћена, мучена и погубљена у својој 18. години, 24. новембра 305. године. По предању, приликом погубљењу, из њеног тијела потекло је тада млијеко умјесто крви.

Њене мошти чувају се на Синају. Манастиру Свете Катерине свети краљеви Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. Крајем XИВ века игуман Синајског манастира био је Србин, Јоаникије.

Према православној традицији постоји вјеровање да се овој светитељки моле дјевојке које желе да упознају љубав свог живота. Потребно је молити се сваке вечери током 40 дана и жеља ће бити услишена.

Молитва

“Врлинама као свјетлошћу сунчаном си просвијетила невјерне мудраце, и као пресветли Месец ноћним путницима, одагнала си таму невјерја, и царицу си увјерила, и заједно са њом и мучитеља си изобличила, богозвана невесто, блажена Екатерина. Са жељом си дошла у небески Дворац ка прекрасном Женику Христу, и од Њега си царским венцем увјенчана: Њему са Анђелима предстојећи, моли се за нас, који славимо преславну успомену твоју.”