НОВОСТИ

Цвијановићева честитала Минићу: Доказ да су институције Српске способне да се одбране од политичких манипулација |

Минић поднио оставку; Овим показујемо политичку снагу, биће изабрана нова Влада |

КО ЈЕ БИО ЈЕДАН ОД НАЈМОЋНИЈИХ СРБА? Остао сироче, обогатио се тргујући само једном намирницом! |

ОБРЕНОВИЋИ ПРОТИВ КАРАЂОРЂЕВИЋА Сукоб и рат српских краљевских породица! РАЗДОР ДУБОКОГ ТРАГА |

ТРАГОВИ СЕ ВИДЕ ИЗА СВАКОГ ЦЕТИЊСКОГ ЋОШКА: Како је краљ Александар Карађорђевић „освајао“ свој родни град |

Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? |

ИЗГРАЂЕНА У ТОКУ РАТНИХ ГОДИНА ПРВОГ СРПКОГ УСТАНКА Најрепрезентативнија грађевина у Карађорђевом граду |

МОНУМЕНТАЛНА БЕОГРАДСКА КАПИЈА За вријеме владавине цара Леополда српска пријестоница је први пут ослобођена од турске власти |

МЈЕСТО УКРШТАЊА ПРИРОДНИХ И ДУХОВНИХ ЉЕПОТА Задужбина сестре Милоша Обилића након Косовског боја, прави је мали рај на земљи |

ТРИ У ЈЕДНОМ! На овом мјесту налази се камен и бунар Марка Краљевића |

Добој: 30 година од Петровданске битке и одбране града

12/07/2022

Код спомен-обиљежја у добојском насељу Вила данас ће бити обиљежено 30 година од Петровданске битке за одбрану града Добоја, када су током првог дана погинула 34 српска борца и припадника полиције, а више од 76 је рањено.

 

Добој

 

Тим поводом биће служен парастос и положени Вијенци код спомен-обиљежја.

Предсједник Скупштине Борачке организације Добоја Перо Тубић рекао је Срни да манифестација почиње у 11.00 часова.

Петровданска битка вођена је 12. јула 1992. године на подручју од приградског насеља Вила до Путниковог брда, а циљ је био да муслиманско-хрватске снаге војно споје зенички и тузлански басен како би довршили етничко чишћење српског становништва са тог подручја.

Тог 12. јула у подневним часовима су јаке муслиманско-хрватске снаге, регуларна Хрватска војска и страни плаћеници, од којих су неки, према заробљеној документацији били и из Енглеске, напали Добој из пет праваца у пет таласа. Намјера је била да град окруже и заузму, потпомогнути непријатељским снагама које су биле у Јоховцу.

 

Напад је био веома жесток – артиљеријски и пјешадијски, а од дејстава није било поштеђено ни уже градско језгро.

 

Како се процјењује, непријатељ је имао намјеру да савлада одбрану заузимајући доминантне коте, те да продужи према Присадама и окружи град, пресијече комуникацију са Бањалуком да би се спојили са снагама које су од Брода и Дервенте већ стигле у Которско и Јоховац.

У Добоју, који је тада бранио један ојачани батаљон, уточиште су нашли протјеране српске избјеглице из Зенице, Сарајева, Жепча, Маглаја, Тешња, Модриче, Дервенте, као и из других локалних заједница.

Након прегруписавања, браниоци су око 17.00 часова стабилизовали линије одбране, а посљедњи ударни талас непријатеља догодио се послије поноћи када су намјеравали да извуку своје погинуле и рањене.

О страдању 99 цивила током гранатирања Добоја у Одбрамбено-отаџбинском рату свједочи и спомен-плоча постављена у градском парку, поред неколико биста народних хероја из Другог свјетског рата. Током ратног сукоба у Добоју је рањено 399 цивила, од којих је већи број као посљедицу имао инвалидност.

Из Тужилаштво БиХ Срни је раније речено да води истрагу у предмету гранатирања Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године, који му је 10. јануара 2012. године додјелио Суд БиХ, а преузео је од Окружног јавног тужилаштва Добој.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести