Централна банка БИХ располаже са око 15 милијарди КМ девизних резерви. Али тога грађани немају никакву корист. Навео је српски члан предсједништва БИХ. Дио тог новца, каже Додик, ЦБ улаже у иностране обвезнице, умјесто у домаће, што би значајно допринијело санацији енергетске кризе и очувању привреде у БиХ.

Централна банка БиХ

„5,5 милијарди КМ употријебљено је за куповину обвезница њемачких покрајина, појединих провинција у Француској, а нешто је искоришћено и за њемачке обвезнице на савезном нивоу. У посљедњих четири, пет година за то што држимо у депозитима ми плаћамо камату. Умјесто да се тај новац искористи за куповину обвезница ентитета, кантона или Брчко дистрикта. Они нам то не дозвољавају. Зашто? Зато да би се Њемачка јефтино финансирала нашим парама, а ми узимали кредите код комерцијалних банака“, каже српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Измјенама Закона о централној банци могле би се емитовати конвертибилне марке и за тај новац купити домаће обвезнице. Уколико Предсједништво не одговори на овакве иницијативе српског члана бх. предсједништва, спремна сам је понудити као посланик, каже СНДС-ова Сања Вулић.

„ЦБ по директиви не прихвата било какве иницијативе када је у питању редефинисање улоге саме ЦБ, а апсолутно знамо и зашто јер њихови ментори желе БИХ претворити у колонију, само је питање коју, британску или њемачку“, каже Вулићева.

Дио новца од постојећих девизних резерви ЦБ БиХ, требало би искористити и за куповину обвезница на домаћем тржишту, сматрају економисти, Улагање у инвестиције и инфраструктуру, кажу, значајно би допринијело развоју привреде.

„Уколико би та средства отишла директно у ппотрошњу кроз помоћ становништву и уколико би било добро усмјерено према циљним групама које су најугроженије одиграло би своју друштвену улогу. Ми фактички држимо наша средства у страним банкама, а те банке онда купују обвезнице и на неки начин се финансира развој тих земаља“, каже Саша Грабовац, предсједник Удружења економиста СWОТ.

Обвезнице су намијењене за санирање посљедица криза, каже предсједник фискалног савјета Републике Српске. Ово питање је, поручује Крајишник, потребно што прије отворити како се не би стало са привредним развојем у околностима када не знамо шта носи сутра.