Тајна коју Дунав крије већ 76 година, у Ђердапској клисури, ускоро ће изронити на површину.

ДУНАВСКИ ВИЛЕЊАК КРИЈЕ МРАЧНУ ТАЈНУ

Озваничен је почетак акције вађења потопљених њемачких ратних бродова са опасним товарима неексплодираних мина код Прахова. Историја биљежи да су нацисти у операцији „Дунавски вилењак“, послије пораза на источном фронту и бјежећи пред Црвеном армијом, због немогућности да провуку бродове без тешких оштећења на мјесту гдје је Дунав најужи и најбржи, одлучили да, између 5. и 7. септембра 1944. године, потопе цијелу своју Црноморску флотилу, објавиле су Новости.

Једну од посљедњих неосвјетљених мистерија Другог свјетског рата и тајну коју 76 година чувају таласи Дунава, мало ко је озбиљно третирао. Нико до сада није озбиљно ни прилазио овом проблему, иако су остаци њемачких ратних бродова правили тешкоће приликом пловидбе.

У близини бродске преводнице хидроелектране „Ђердап два“ умјесто 180 метара пловни пут сужен на 100, управо због тих олупина нацистичке Црноморске флотиле, која толико година чека да поново изрони на површину. Колика је опасност да се плови кроз ово гробље бродова, знају лађари док маневришу тим уским пролазом.

Олупине, међутим, уз тајну о ратном плијену који су превозили из Русије, а о коме већ деценијама причају Праховљани, крију и тајну колико је на њима још увијек неексплодираних мина.

Да их је много више него што се и претпостављало, чак седам тона по пловилу, свједочи и новинар Душан Војводић, као сценариста и редитељ филма „Тајна дунавског вилењака“. Управо је тај филм актуелизовао тему чишћења корита Дунава од заосталих минско-експлозивних средстава.

– Трагајући за бродом болницом, који је међу потопљеним пловилима, организовали смо двије ронилачке експедиције, а обавили смо и истраживања у Бундесархиву у Фрајбургу, као и у Војном архиву у Београду. Током снимања су нас пратиле изузетно повољне околности, а Дунав је у децембру 2011. пао на историјски минимум. Том приликом смо открили и два ратна миноловца типа УЈ 109 и УЈ 110 на којима се налазила велика количина неексплодираних дубинских мина – каже Душан Војводић.

Склапајући фрагменте ове невјероватне ратне приче, Војводић и екипа открили су на њемачким ратним миноловцима депое пуне експлозива, а на једном и њих и двадесетак мина на палуби у приправном стању.

– Утврдили смо да ови типови миноловца у својим складиштима за оружје могу да носе 100 дубинских мина, што је укупно седам тона експлозива. Посебну опасност представља то што су мине на палуби миноловца УЈ 110 обрасле подводним растињем па их је јако тешко препознати. Нама је то пошло за руком када се дио једне дубинске мине, због изузетно ниског водостаја, нашао изнад површине воде, па се трава на том дијелу мине осушила – додаје Војводић.

Послије 76 година, судећи по недавно потписаном уговору, вриједном 1,5 милиона евра, овај вишедеценијски проблем би коначно могао да буде рИЈешен.

Како се сазнаје, најпрИЈе ће се обавити подводна снимања терена да би се утврдило гдЈе се тачно налазе неексплодирана убојна средства, што би омогућило да се у наредној фази пројекат безбиједно изводи. Прва фаза пројекта финансира се из кредита Европске инвестиционе банке.

Основни разлог зашто се ово ради је што је Србија у једном дијелу Дунава протеклих деценија била небезбједна за пловидбу, а други што баш због тога годишње губимо пет милиона евра. Прво треба коначно утврдити шта се од експлозива и убојних средстава и у којој количини налази ту, што је предуслов да би се слиједеће године безбједно могло да кренути са вађењем.

Планирано је буду извучена 23 брода, што ће коштати 23 милиона евра, чиме би се у значајној мЈери унапрИЈедила безбедјност у пловидби. Сама операција деминирања и вађења бродова и чишћења корита Дунава ће трајати више година и то ће бити најкомплекснија операција те врсте од Другог свјетског рата до данас. А све то би требало да се заврши 2023.

– Пројекат свакако има вишеструки значај за цИЈелу нашу општину. Нисмо толико близу ауто-путевима, али нам је Дунав потенцијална развојна шанса и у економском и у туристичком смислу. Имамо и луку у Прахову која претендује да постане једна од главних у Србији захваљујући стратешком партнеру и инвеститору. Завршавамо план детаљне регулације Луке Прахово који ће бити усвојен на првој наредној сједници Скупштине општине – каже Владимир Величковић, предсједник Општине Неготин.

Гробље бродова које су нацисти свјесно жртвовали септембра 1944. повлачећи се из Русије пред Црвеном армијом и данас представља сталну опасност и по бродове који плове овим сектором, али и по људе који са Дунавом и од Дунава живе.

Звучи изненађујуће, али многи бродари који долазе у ове воде нису ни чули за потопљене лађе.

Овај дио пловног пута због потопљених бродова на свим навигационим картама означен је бијелом бојом, што значи да бродови плове у зони неиспитаног пловног подручја.

– Због њих се пловидба одвија уским каналом, и то само у једном смјеру. На мимоилажење, бродови, због потопљених њемачких лађа на дну, чекају од 40 минута до четири часа, јер је у дужини од шест километара пловни пут сужен на свега 50 метара – каже капетан Срећко Николић, предсједник Удружења капетана унутрашње пловидбе Србије.