Преносимо вам интервју који није смио да угледа свјетлост дана.

„Обучена у два дебела џемпера, дуге вунене чарапе, вунене докољенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена бомбаш, најхрабрија жена ратник у Првом свјетском рату, четири пута рањена, носилац бројних одликовања. Одјећа на њој већ давно је изгубила боју од дугог ношења и прања.

Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој 25, на Вождовцу, баш у тренутку када се дигла и кренула за прољећним сунцем – како се сунце помјера тако и она иде за њим, али не скида дебеле џемпере. Иако јој је осамдесет година, креће се одсјечно, а кад нас је поздравила, руком је замахнула као војник кад хоће да отпоздрави, подсјећа портал Лепоте Србије.

То двориште од једва десетак квадратних метара, једини је свијет Милунке Савић – из њега већ двије године она никуда не излази.

-Да могу, ишла бих некуд, било гдје, ал’ сам немоћна па не смијем да кренем, а нема ко да ме води – каже Милунка Савић.

Када нас је увела у кућу, одмах је изнијела свеску у којој је писало: „У случају да се нешто догоди Милунки Савић, одмах јавите Милени Станков, Милки Томић и Вишњи Минков на ове адресе …“

То су моје ћерке – каже Милунка.

На другом комаду хартије пише: „Ако некоме требају подаци о Милунки Савић, обратите се њеним друговима из рата Томи Војновићу и Аци Петровићу…“

-Једино ме они још нису заборавили – каже Милунка Савић – Други не знају ни да сам жива.

На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној је Милунка Савић као млади војник са расплетеном косом, на другој у униформи са ордењем. На зиду се виде трагови однијетих рамова.

-Долазили су грдни људи да ме виде па кад пођу, понесу и слике.

-Ево, мама, ово си ти, а ово су твоји другови војници – скиде Зора слику са војних свечаности.

-Дај да видим, нисам се дуго гледала. Да сте дошли пре шест година, били су они још живи. Зоро, а гдје ми је она слика са заставом?

-Не знам, мама, однио ју је онај официр што је долазио.

– А моје ордење?

-И то су ти однијели. Долазио један човјек па каже: ’Дај, баба, ја ћу их све лијепо очистити и уредити.’

И више се није појављивао.