Православно предање нас учи да је икона Успења Пресвете Богородице довршена анђелским дјелом. Каква је симболика и тумачење које има ова божанствена икона?

Стари иконописац се дуго трудио да докучи како да представи тај чудесни догађај, истовремено мучен болешћу и приближавањем сопствене смрти. На крају, Божији промисао је послао анђела који је насликао догађај, онако како га бјеше својевремено видио и тако је настала икона Успења његове Мајке.

На икони видимо Богородицу како лежи, уснула у Успењу. Њен Син, Господ Исус Христос стоји иза одра. Његова појава је свијетла и Он је окружен златокругом Славе, а у рукама држи душу своје Мајке.

Иза Христове главе шири се свјетлосни круг, који указује на небески свијет коме Дјева Марија сада припада. Апостоли, сабрани око тијела Богородице Дјеве су тужни и главе су им погнуте у жалости.

Први апостили Цркве, међу којима и Свети апостол Јаков, брат Господњи, такође су присутни на сахрани Пресвете Богородице. Свети апостол Петар руководи сахраном и стоји у челу одра Пречисте Госпође.

Композиција ове иконе је интересантна, јер има двије осе које се сијеку и чине крст. Тијело Пресвете Богородице је у хоризонаталној оси, који представља Успење и сахрану, а Христос је у вертикалној оси која упућује на побједу над смрћу.

Христос је васкрсао, Он је побједио смрт, а дијете које држи у рукама јесте Дјева Марија, новорођена на Небу. Она улази у славу Свога Сина.

Ова икона изражава наду свих хришћана који, због побједе васкрслог Христа над смрћу, чекају са надом смртни час као прелазак у живот вјечни. Свака смрт је нова и лична Пасха.

На неким иконама Успења насликани су апостоли како их анђели носе на малим облацима и како се окупљају, са свих крајева света, да би учествовали на сахрани Спаситељеве Мајке, наводи портал Опанак.

Апостоли, сабрани на икони, представљају сагласје апостолског Сабора у вези са поштовањем којим Црква поштује Пресвету Богородицу. Њихово присуство око тијела Ђеве Марије је, пре свега, саборска одлука и свест Цркве. У ствари Саборна и Апостолска Црква је одувијек прослављала и поштовала васкрсење и вазнесење у Слави Пресвете Богородице.

Ми вјерујемо да су живот, смрт и васкрсење Ђеве Марије – тајна коју само Црква зна и памти. Спољашњи свијет нема приступа тој тајни. Ту тајну поштујемо у ћутању.