Скоро четири године од формирања новог министарства требало је Срђану Рајчевићу да се обрачуна са вишком студијских програма. Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво признаје да постоје програми који само формално егзистирају, чак да има и студија на којима је ангажовано више особља него студената.

Срђан Рајчевић

„План је да се почетком ове године формира комисија која ће се бавити овим питањима, односно биће потребно да прођемо кроз свих 500 студијских програма како би се установило који су перспективни, а у којима постоје одређени проблеми, те да ли се неки могу иновирати, па да остану дио система високог образовања, или не могу“, навео је Рајчевић.

Добро је што је ипак спријечено укидање неких програма, као што је српски језик или филозофија, каже професор Александар Савановић са Факултета политичких наука. Такве захтјеве пословне заједнице Министарство није уважило, међутим, тренутно смо међу најгорима у Европи у смислу удјела БДП-а у финансирању високог образовања.

„Ако желимо направити нови искорак мислим да Министарство, и уопште Влада Републике Српске, требају да се фокусирају на значајно, драстично повећање улагања у виосоко образовање“, рекао је Александар Савановић, професор Факултета политичких наука Бањалука.

Степен развоја сваког друштва мјери се улагањем у научно истраживање и развој, кажу у опозициним странкама. Земље Европске уније улажу у просјеку преко 2% БДП-а, Словенија 2,4, а Србија и Хрватска око 1%, пручују у СПС-у.

„Када се уђе у грант Министарства види се да је десетак милиона, што је испод 0.1%. Тај ниво улагања у науку истраживање и развој говори о недсотатку визије и бриге за развој и напредак друштва“, рекао је Гордан Милошевић, генерални секретар СПС-а.

Нарочито забрињава, каже Милошевић, што се ионако минимална средства намијењена академској заједници, условљена неким другим аршинима, а не способношћу и успјешношћу нечијег рада.

„Нажалост, стиче се утисак да је Министарство превасходно задужено за расписивање јавних позива чији се побједници унапријед знају“, каже Милошевић.

Што се тиче бањалучког универзитета, сарадња са Министарством је добра. Ректор Радослав Гајанин каже да се евентуални проблеми рјешавају на дневној основи.

„Под овим Министарством дошло је до усвајања новог Закона о високом образовању, али и Закона о обезбјеђењу квалитета у области високог образовања што је ако значајно“, истакао је Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци.

Министар Рајчевић је донио одређене промјене у високо образовање, сматра бивши ректор Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић. Ипак, има великих недостатака, а један од примјера је управо уписна политика.

„Објективно замјерамо што нема неке стратешке политике, од уписне политике, ту ништа није ништа дефицнсано. Стално говоримо о тржишту рада и уписној политици, али то је једна флоскула која је излизана“, рекао је Стево Пашалић, бивши ректор Универзитета у Источном Сарајеву.

А што се тиче студената, и код њих постоје различита мишљења. Они са којима смо котактирали данас нису хтјели пред камере. Биће прилике, кажу, да и ону проговоре о свему што им је обећано, а није испуњено.