18/04/2022

– На сву срећу на вријеме је разоткривено да су странци преко својих служби спремали драконске мјере – да киднапују и физички елиминишу Додика и његово најближе окружење. Дакле особу која је демократски изабрана од народа и политички дјелује у складу са мандатом који је добио. Санкције какве год биле и на кога год се односиле од Срба, неће ријешити ниједан суштински проблем у босанском вилајету. Напротив. То све оснажује нашу одлучност да се још више боримо за слободу, за демократију, за правду и за пуну равноправност нашег народа на овим просторима – рекао је Калинић.
У томе, истиче Калинић, важну улогу има Народна скупштина Републике Српске. Равноправност се може постићи поштовањем Устава и на тај начин обезбиједити институционална заштита нашег националног идентитета. У борби за враћање одузетих надлежности, некадашњи предсједник Народне скупштине, наглашава да су се највише истурили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.
– Ми се залажемо за децентрализовану земљу у којој треба да коегзистирају два ентитета и три равноправна конститутивна народа, тако је то по изворном Дејтону. То наравно не одговара интересима западних колонијалиста и све, који се за то боре, они ће санкционисати. Нема сумње. Република Српска је старија и од Вашингтоснког и од Дејтонског мировног споразума. Ми смо је створили и уз велике жртве нашег народа успјели да одбранимо. Странци још од потписивања Дејтона овдје су се у убогој БиХ понашали као колонијални управници игноришући и изворни Дејтон и Устав БиХ. Отворено говорећи, они БиХ третирају као западњачку колонију. И то је тако од завршетка преговора у Дејтону и потписивања Дејтонског мировног споразума – изјавио је Калинић.
Калинић се присјећа и постдејтонског периода када је у једном дану смјењивано на десетине функционера и када су пристици на политичке представнике Срба били изражени а политичка борба онемогућена дјеловањем високих представника, првенствено британца Педија Ешдауна.
Тада је, подсјећа Калинић, и у његовој али и смјени других функционера СДС-а била изражена улога домаћих и иностраних политичких представника. Наглашава да ће и сада опозиција у Републици Српској морати да уложи много напора и докаже да није учествовала у потезу Велике Британије и увођењу санкција српском члану Предсједништва БиХ и Републике Српске.
– Колико год се заклињали да немају упрљане руке у овом безобразулуку и лицемјерју који су овај пут кроз санкције кључним политичким људима Републике Српске показали колонијални управници, треба да зна да ће се једног дана све само казати. Важно је, за њихову политичку судбину, да у једном тренутку због народа који ће их вјероватно подржавати докажу да су били на правој страни улице. Ако то не успију, ако нису продали душу ђаволу, онда ће тешко бити да они докажу своју невиност у цијелој овој причи око санкција – нагласио је Калинић.
Због тога је, наводи Калинић, важно исказати политичко јединство, какво је било између власти и опозиције када је стварана Република Српска. Данас, јединство је на искушењу и наглашава да витални интерес Републике Српске не може подлијегати личним политичким интересима. Подршка српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и предсједници Републике Српске Жељки Цвијановић треба да буде принципијелна јер није ријеч о одбрани личности већ кључних институција Републике Српске.
– Морам рећи да је изостала та врста емпатије и солидарности када су високи представници, нарочито један сада већ покојни Ешдаун, користећи такозвана „бонска овлашћења“ мијењали наше законе али и смјењивали бројне српске функционере. И они су тад, пошто није било солидарног отпора могли са Србима да чине шта хоће. Ја мислим да је вријеме да се данас каже – доста – каже Калинић.
Калинић истиче да они који су увели санкције српском члану Предсједништва БиХ и предсједници Републике Српске, САД и Велика Британија, желе да направе државу по вољи бошњаког становништва и то под изговором грађанске БиХ. У таквом концепту грађанске односно бошњачке државе, истиче Калинић, било би само питање дана када би БиХ приступила НАТО савезу.
– Таква тобоже грађанска, а у суштини већински бошњачка држава преко ноћи би постала чланица НАТО савеза а знајући да ће се Срби томе успротивити брже-боље би организовали референдум као далеке 1992. године када су тобоже „грађани БиХ“ одлучили, упркос отпору Срба, да се ова земља отцијепи од Југославије и прогласи независност – додао је Калинић.
Управо због тога, уведене санкције и притиске Калинић посматра као сукоб два концепта тренутног уређења БиХ и оног каква треба да буде њена будућност.
10/03/2026
01/03/2026
14/03/2026
09/03/2026