Амандманима на Устав СФР Југославије из 1963. године, које је обликовао Едвард Кардељ, битно је измијењен и погоршан уставни положај Србије, која је подијељена на три саставне јединице – двије аутономне покрајине и такозвану ужу Србију, која ће у народу одмах добити име ужас. Ова корекција највишег правног акта отишла је корак даље и изједначила покрајине са републикама, наводе Новости.

КАРДЕЉЕВА ОМЧА НАД СРБИЈОМ

То је био један од првих корака ка доношењу новог устава фебруара 1974. године и почетак драме разбијања Југославије. Овај чин је оставио у насљеђе потоњим генерацијама да понекад и оно што је незамисливо може да постане стварност.

Одборнике у скупштинама општина и посланике у покрајинским и републичким скупштинама и Скупштини Југославије замијениле су такозване скупштинске делегације, чиме је докрајчена и сама идеја личне одговорности одборника и посланика. И олакшана идеја владавине појединаца и партијских група.

Већ у првој години примјене новог Устава, „најпрогресивнијег устава у свијету“, како је говорио Тито, општа и заједничка потрошња повећана је за 80 одсто.

Прегломазан административни апарат је хипертрофиран формирањем хиљада самоуправних интересних заједница у којима је запослено четрдесет пет хиљада људи, на пословима које су раније радили локални и републички органи власти, а број запослених у тим органима власти истовремено је „повећан за 31 одсто“.

За кратко вријеме Југославија је имала 340.000 административних радника више од стаљинистичке Румуније, чак 150.000 више од два пута мање стаљинистичке Мађарске.

Уз Титову сагласност, Кардељ је промовисао идеју „плурализма самоуправних интереса“, која се увођењем морално-политичке подобности за готово сва одговорна мјеста у друштву претворила у смоквин лист владавине појединаца, чиме је практично суспендован плурализам мишљења и идеја.

Маја 1974. Тито је изабран за доживотног предсједника Југославије, а десетак дана касније и за предсједника СКЈ „без ограничења трајања мандата“.