Професор емеритус Ненад Кецмановић оцијенио је да се БиХ, што се више споља силом интегрише, то се изнутра више спонтано дезинтегрише, а однос колективног Запада према Србима подсјећа на онај с почетка деведесетих, који је изазвао грађански рат.

Ненад Кецмановић (Фото: TANJUG/ JADRANKA ILIC)

Кецмановић је у ауторском тексту за Политику навео да док Американци замајавају Европљане пројектима „на дугом штапу“ попут течног гаса, колонизована ЕУ хоће да од Срба направи своје подизвођаче радова на заокруживању америчког дијела мултиполарног свијета.

– Српске земље им се чине лак плијен да утврде америчку сферу гравитације барем у Европи – навео је Кецмановић, који у том контексту види и слање њемачких званичника Олафа Шолца и Кристијана Шмита на Балкан.

Док се Шолц појављује у Београду са заоштреним ултиматумом да Србија уведе санкције Русији, Шмит је, каже Кецмановић, у БиХ кренуо у одлучујућу офанзиву унитаризације БиХ под доминацијом Бошњака, против наводног „сепаратизма“ Републике Српске и „Херцег-Босне“.

– Није високи представник, јер није изабран у Савјету безбједности УН, а бонска овлашћења не постоје у дејтонском уставу, али он се понаша као да јесте и да је све по закону. У свему томе му асистирају Изетбеговић, Џаферовић, Турковићева, а повремено и он њима – описује Кецмановић понашање Шмита у БиХ.

Он подсјећа да они желе „јединствену Босну“, а српски члан Предсједништва Милорад Додик да ентитети буду самостални по Дејтону, ограђујући се службено сваки пут од њихових изјашњења за санкције БиХ против Русије, чиме их је учинио неважећим.

У русофобној хистерији на колективном Западу све пролази што је против Руса и Срба, па се Шмит не либи, каже Кецмановић, да санкционише министре Републике Српске и „Херцег-Босне“, јер „опструишу јединство БиХ“.

Кецмановић напомиње да се Шмит не либи да се мијеша у финансирање избора, да дијели „жуте и црвене картоне“, за које у Бањалуци не хају.

Напомињући да Додику, кад год каже да неће да трпи бошњачку доминацију, тај запад подвуче име на „црној листи“, Кецмановић подсјећа на ријечи Американца Хенрија Кисинџера из 2014. године, који је запитао зашто Србе амерички медији називају „сепаратистички Срби“?

Од чега се то они одвајају и да ли је то нешто икада постојало“, цитира Кецмановић Кисинџера, који наводи да се САД понаша као да покушава да натјера Србе да се врате у „митску Босну“, која никада у историји није постојала, као и да не постоји „босански језик“, ни „босанска култура“, те да су западне државе глупо признале БиХ 1991. године.

Кецмановић наводи и Кисинџерове ријечи да су се Срби 600 година борили да не буду под доминацијом муслимана, уз питање зашто су их САД бомбардовале.

Кецмановић додаје да је данас, међутим, на челу САД уморни предсједник, да ЕУ предводи канцелар који не влада ни у својој странци, а у Сарајеву је представља њемачки туриста, те да су сви они „недорасли и домаћим, а камоли свјетским пословима“, као и да су Де Голове европатриоте замијенили „Бајденови потркуши“.

Кецмановић оцјењује да је БиХ слика и прилика ЕУ, и то у њеној карикатуралној минијатури.

– Никада ЕУ није имала мањи капацитет и никада није била мање привлачна босанским муштеријама – навео је Кецмановић, додајући да евро рапидно гута инфлација, као и да у ЕУ свако ради по свом, док кандидатима траже да се у свему прилагођавају политици ЕУ.

Додао је да из ЕУ, ипак, понављају обману „све зависи од вас“, те да би зато одговор Српске требало да буде – „не, све зависи од вас и јавите се кад одлучите“.

Кецмановић је подсјетио на Додикове ријечи да је „Српска на првом мјесту“ испред БиХ и ЕУ. А родила се, каже, упркос томе што је 1992. године свијет био униполарно антисрпски, Србија под санкцијама, Русија под Јељцином, Кина окренута себи.

– Данас није тако и одбијање санкција Русији није само емоција и храброст, него и рационалан став – оцијенио је Кецмановић.

Он је додао да европски комесари брину о /не/миру и /не/стабилности на Балкану умјесто да се забаве о свом јаду у који их је увалила Америка, те да док свијет оплакује ЕУ, оданде лиферују мртворођене идеје о „ЕУ у три брзине“ /Брисел/, „Пакт о Југоисточној Европи“ /Берлин/, „Политичка заједница“ /Париз/.